Mislite da se u EU živi bezbrižno i luksuzno? Mnogi nemaju za meso, odmor, grejanje, ni za neplanirani trošak

Život u Evropskoj uniji iz ovog dela Evrope često posmatramo kroz prizmu viših plata, boljeg standarda i veće kupovne moći. Međutim, statistika pokazuje da članstvo u jednom od najbogatijih ekonomskih blokova na svetu ne znači automatski i život bez finansijskih briga.

Za deo stanovništva problem nisu luksuzna putovanja, novi automobil ili skup restoran. Problem predstavljaju mnogo običnije stvari - kvalitetan obrok, nedelju dana odmora, dovoljno zagrejan stan ili neočekivani račun.

Teme za vas

Posebno upečatljivi podaci stižu iz Bugarske.

Prema podacima Eurostata za 2025. godinu koje prenosi portal Marica, čak 15,8 odsto stanovnika Bugarske zbog finansijskih razloga ne može sebi da priušti obrok sa mesom, piletinom, ribom ili odgovarajućom vegetarijanskom alternativom svakog drugog dana.

Praktično - gotovo svaki šesti stanovnik zemlje.

Više od milion ljudi nema dovoljno za kvalitetniju ishranu

Bugarska je prema ovom pokazatelju druga u Evropskoj uniji. Lošiji rezultat beleži samo Rumunija, gde je u takvoj situaciji 18,1 odsto stanovništva, dok je u Mađarskoj udeo 15,1 odsto.

Na sasvim drugom kraju nalazi se Kipar sa svega 1,2 odsto.

Važno je naglasiti da statistika ne meri odluku pojedinca da ne jede meso ili ribu. U obzir je uzeta i odgovarajuća vegetarijanska alternativa - meri se to da li domaćinstvo finansijski može da priušti takav obrok.

Bugarski Nacionalni statistički institut došao je do gotovo identičnog rezultata: 15,9 odsto stanovništva, odnosno nešto više od 1,02 miliona ljudi, navelo je da njihovo domaćinstvo nema dovoljno novca za takvu ishranu.

Odmor je za mnoge i dalje luksuz

Hrana je, međutim, samo deo priče.

Čak 42,5 odsto stanovništva Bugarske ne bi moglo sopstvenim sredstvima da pokrije neočekivani trošak.

Još 39,1 odsto ne može sebi da priušti nedelju dana odmora van kuće, dok 16,1 odsto ima finansijskih poteškoća da svoj dom održava dovoljno toplim.

Uz to, 18,2 odsto stanovnika imalo je kašnjenja u plaćanju troškova stanovanja upravo zbog nedostatka novca.

Drugim rečima, iza prosečnih plata, ekonomskog rasta i drugih velikih pokazatelja nalazi se svakodnevna ekonomija domaćinstva - ona koja se meri sadržajem frižidera, računom za grejanje i pitanjem da li porodica može da izdrži jedan neplanirani izdatak.

Problem nije samo bugarski

I šira slika Evropske unije pokazuje da materijalna sigurnost nije nešto što se podrazumeva.

Prema poslednjim objavljenim podacima Eurostata za 2024. godinu, 8,5 odsto stanovništva EU nije moglo sebi da priušti obrok sa mesom, ribom ili vegetarijanskom alternativom svakog drugog dana.

Kod ljudi koji su već izloženi riziku od siromaštva taj procenat dostizao je 19,4 odsto.

Još upečatljiviji pokazatelj finansijske ranjivosti jeste sposobnost domaćinstva da se izbori sa neočekivanim računom. Eurostatovi podaci pokazuju da je 2024. čak 30 odsto stanovnika EU bilo u situaciji da ne može da pokrije neočekivani finansijski trošak.

To znači da za veliki broj evropskih domaćinstava granica između finansijske stabilnosti i problema može biti samo jedan kvar automobila, veći račun ili drugi neplanirani izdatak.

Skoro trećina Bugara u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti

U Bugarskoj je tokom 2025. godine 15 odsto stanovništva živelo u uslovima teške materijalne i socijalne oskudice. Reč je o ljudima koji nisu mogli sebi da priušte najmanje sedam od ukupno 13 osnovnih dobara, usluga ili aktivnosti koje se koriste prilikom merenja životnog standarda.

Istovremeno je 1,869 miliona ljudi, odnosno 29 odsto stanovništva, bilo izloženo riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti.

Postoji ipak i pozitivan pomak. Udeo ljudi koji žive u teškoj materijalnoj i socijalnoj oskudici smanjen je za 1,6 procentnih poena, dok je procenat stanovništva izloženog riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti pao za 1,3 procentna poena.

Brojke ne govore da se u Evropskoj uniji živi loše. Govore nešto drugo - da ni evropski standard nije ravnomerno raspoređen i da iza visokih prosečnih zarada i razvijenih ekonomija postoji veliki broj domaćinstava kojima sasvim obične stvari i dalje predstavljaju ozbiljan udar na kućni budžet.

(Telegraf Biznis)