Evropljani se masovno vraćaju vozovima: Nove linije menjaju putovanja, jedna brojka sve govori

Avion ili automobil godinama su bili gotovo podrazumevani izbor za putovanje između evropskih gradova, ali jedna stara vrsta prevoza pravi veliki povratak. Evropljani ponovo sve više putuju vozovima, a nove međunarodne i noćne linije menjaju način na koji se putuje kontinentom.

Najnoviji podaci Eurostata pokazuju razmere tog povratka.

Teme za vas

Tokom 2024. godine železnički putnički saobraćaj u Evropskoj uniji dostigao je čak 443 milijarde putničkih kilometara. To predstavlja rast od 5,8 odsto za samo godinu dana, kako navodi TU Magazin.

Još upečatljivije je poređenje sa periodom pre pandemije. U odnosu na 2019. godinu, železnički saobraćaj porastao je približno 10,7 odsto. Automobil je i dalje neprikosnoven na evropskim putevima, ali voz sve brže vraća izgubljene pozicije.

Evropa ponovo otkriva noćne vozove

Trend se nastavlja i tokom 2026. godine, a jedan od njegovih najzanimljivijih delova predstavlja povratak međunarodnih noćnih vozova. Samo ovog septembra počeo je da saobraća novi noćni voz koji povezuje Milano i Brisel.

Putnici mogu uveče da uđu u voz u severnoj Italiji i tokom noći preko Švajcarske i Nemačke stignu do Belgije. Voz prolazi preko Lugana, Ciriha i Kelna, a saobraća tri puta nedeljno u oba pravca.

Tokom marta vraćen je i direktni noćni voz između Pariza i Berlina, takođe tri puta nedeljno. Od maja postoji i nova direktna dnevna linija Prag–Berlin–Kopenhagen, koja povezuje tri evropske prestonice.

Između Berlina i Kopenhagena putovanje traje oko sedam sati, dok je za čitavu relaciju od Praga do danske prestonice potrebno približno 11 sati.

Putovanje postaje deo odmora

Iza povratka železnice ne nalazi se samo želja za održivijim prevozom. Voz ima još jednu veliku prednost u odnosu na avion - putnik uglavnom kreće iz centra jednog grada i stiže u centar drugog.

Nema putovanja do aerodroma, dolaska nekoliko sati pre leta i čekanja prtljaga nakon sletanja. Kod noćnih vozova postoji još jedna računica: putovanje i noćenje praktično se spajaju.

Putnik može da krene uveče, prespava u vozu i sledećeg jutra se probudi u drugoj evropskoj prestonici. Zbog toga železnica postaje zanimljiva i turističkoj industriji.

Dobra železnička veza omogućava turistima da lakše kombinuju više gradova tokom jednog putovanja, dok destinacijama može da donese goste koji uopšte ne koriste automobil.

Nemačka, Francuska i Italija prednjače

Najveći obim železničkog putničkog saobraćaja u EU imaju Nemačka, Francuska i Italija. Slika je nešto drugačija kada se pređeni kilometri podele brojem stanovnika.

Tada se među zemljama u kojima se železnica najintenzivnije koristi izdvajaju Luksemburg, Austrija i Danska. I interesovanje putnika pokazuje da prostor za dalji rast postoji.

Istraživanje sprovedeno među 11.000 ljudi prošle godine pokazalo je da gotovo polovina ispitanika očekuje da će tokom narednih pet godina više putovati vozom, a manje avionom.

Povratak ipak nije bez problema

Evropska železnička renesansa ima i drugu stranu. Interesovanje putnika raste brže nego što se u pojedinim delovima Evrope razvijaju infrastruktura i vozni park.

Mapa evropskih noćnih vozova za 2026. pokazuje pet novih veza, ali istovremeno i deset ukinutih linija. Jedan od glavnih problema ostaje nedostatak ulaganja u nove vagone, dok radovi na prugama dodatno komplikuju međunarodni saobraćaj.

Zatoautomobil još dugo neće izgubiti vodeću poziciju, niti će voz zameniti avion na svim relacijama. Ali brojke pokazuju nešto drugo: evropska železnica više nije samo priča o svakodnevnom putovanju na posao.

Sa 443 milijarde putničkih kilometara godišnje i novim linijama koje ponovo povezuju velike evropske gradove, voz se vraća i kao ozbiljan konkurent za turistička putovanja.

(Telegraf Biznis/TU Magazin)