Evropski paradoks: Sve manje plaćamo kešom, a sve više ga gomilamo - evo i čega se građani plaše

Iako kartice i mobilne aplikacije sve više potiskuju novčanice iz svakodnevnog života, Evropljani se fizičkog novca ipak ne odriču. Naprotiv, količina gotovine koju drže kao rezervu raste, a jedan od razloga je strah od ratova, prirodnih katastrofa i sajber napada.

Građani širom Evrope sve više novca čuvaju u gotovini upravo kao sigurnosnu rezervu, kako prenosi Dnevni avaz. Stručnjaci ovaj trend povezuju sa neizvesnošću i mogućnošću da u kriznim situacijama digitalni sistemi plaćanja privremeno prestanu da funkcionišu.

Teme za vas

Glavni ekonomista Evropske centralne banke (ECB) Filip Lejn ukazao je na zanimljiv paradoks - gotovina se sve manje koristi za svakodnevna plaćanja, dok ukupna količina novčanica u opticaju nastavlja da raste.

Od bilion do 1,6 biliona evra

Brojke najbolje pokazuju razmere ovog trenda.

Prema podacima ECB-a, vrednost euronovčanica u opticaju porasla je sa oko bilion evra 2016. godine na približno 1,6 biliona evra, dok je broj novčanica u opticaju premašio 31 milijardu.

To se događa u trenutku kada se fizički novac sve manje koristi prilikom svakodnevne kupovine. Deo gotovine očigledno ne završava u prodavnicama, već ostaje kao rezerva.

Potražnja za kešom posebno raste u periodima krize i neizvesnosti. Fizički novac tada predstavlja sigurnost u slučaju problema sa snabdevanjem električnom energijom, internetom ili funkcionisanjem bankarskih sistema.

EU preporučila građanima da budu spremni 72 sata

Takvom ponašanju doprinosi i sve veća zabrinutost zbog ratova, velikih požara, poplava i mogućih sajber napada koji bi mogli privremeno da onemoguće elektronska plaćanja.

Evropska unija je prošle godine preporučila građanima da budu spremni da najmanje 72 sata mogu samostalno da funkcionišu u slučaju ozbiljne krize, poput prirodne katastrofe, sajber napada ili druge bezbednosne pretnje.

Na listi stvari koje bi domaćinstva trebalo da imaju za takve situacije našli su se voda, konzervirana hrana, radio na baterije, ali i određena količina gotovine.

Trend tako pokazuje da, uprkos ubrzanoj digitalizaciji plaćanja, keš za mnoge Evropljane dobija novu ulogu. Umesto sredstva kojim svakodnevno plaćaju račune i kupovinu, novčanice sve više postaju svojevrsna finansijska rezerva za trenutak kada kartica ili telefon možda neće biti dovoljni.

(Telegraf Biznis/Avaz.ba)