Ostanete bez posla, a mesečno vam stiže i do 2.000 evra: Evo kako funkcioniše ovaj model u Nemačkoj

Gubitak posla ne znači i nestanak mesečnih obaveza. Kirija ili rata kredita, lizing, osiguranje i računi nastavljaju da stižu, dok primanja domaćinstva mogu preko noći značajno da se smanje.

U Nemačkoj postoji način da se taj finansijski udar ublaži - privatno osiguranje od nezaposlenosti, koje se kombinuje sa državnom naknadom i, u zavisnosti od ugovorene polise, može da donese i do 2.000 evra mesečno, kako navodi Dnevno.hr.

Teme za vas

Ipak, nije reč o novcu koji automatski pripada svakome ko ostane bez posla. Polise imaju različite uslove, periode čekanja i situacije u kojima osiguravajuća kuća uopšte neće izvršiti isplatu.

Koliko država plaća kada ostanete bez posla?

Naknada za nezaposlene u Nemačkoj uglavnom iznosi 60 odsto osnovice, odnosno 67 odsto za one koji ispunjavaju uslove za višu stopu.

To, međutim, ne znači da će nezaposlena osoba dobijati 60 ili 67 odsto svoje poslednje neto plate.

Prilikom obračuna najpre se od prethodne bruto zarade uzimaju u obzir porezi i određeni doprinosi, a tek potom se primenjuje odgovarajući procenat. Kod ljudi sa većim primanjima razlika može biti dodatno izražena jer se priznaje prihod samo do zakonom utvrđene granice.

Ograničeno je i vreme primanja naknade.

Osobe mlađe od 50 godina u pravilu mogu da je dobijaju najduže 12 meseci, dok se taj period sa godinama povećava. Tako osoba koja ima 58 godina, ukoliko ispunjava potrebne uslove, naknadu može da prima do 24 meseca.

Gde se pojavljuje dodatnih 2.000 evra?

Privatno osiguranje ne zamenjuje državnu pomoć. Njegova svrha je da na državni iznos doda unapred ugovorenu mesečnu sumu.

Na nemačkom tržištu postoje polise kod kojih isplata može dostići 2.000 evra mesečno, ali koliko će neko zaista dobijati zavisi od konkretnog ugovora.

Navodi se primer osobe koja nakon gubitka zaposlenja od države prima 2.100 evra, iako je ranije zarađivala znatno više. Ako je prethodno ugovorila privatnu naknadu od 800 evra, taj novac joj omogućava da nadoknadi deo razlike u prihodima.

Zato pri odluci o ovakvom osiguranju nisu presudni samo visina plate i moguća naknada. U računicu ulaze mesečni izdaci domaćinstva, ušteđevina, drugi izvori prihoda i iznos koji bi država isplaćivala u slučaju nezaposlenosti.

Neće svaki otkaz doneti novac

Jedan od najvažnijih delova ugovora krije se u uslovima pod kojima osiguranje ne mora da plati ništa.

Razlika može postojati u zavisnosti od toga da li je zaposleni sam dao otkaz, ostao bez posla zbog svog ponašanja, sporazumno raskinuo radni odnos ili mu je jednostavno istekao ugovor na određeno vreme.

Posebna pravila mogu da postoje i za gubitak posla tokom probnog rada ili kada je kompanija unapred najavila smanjenje broja zaposlenih. Važna je i karenca.

U jednom od aktuelnih primera koji navodi izvor postoji period od 90 dana nakon zaključivanja ugovora. Ako osiguranik tokom ta tri meseca dobije otkaz, polisa neće pokriti gubitak posla.

Ni istekom tih 90 dana isplata ne mora da počne odmah. Kod pojedinih uslova potrebno je da nezaposlenost traje duže od 60 dana. Nakon 61. dana naknada može da bude obračunata retroaktivno od prvog dana nezaposlenosti.

Zbog takvih detalja dve polise koje na papiru nude gotovo isti mesečni iznos u stvarnosti mogu da pruže veoma različitu zaštitu.

Polisa ili novac na računu?

Postavlja se zato i pitanje da li je nekome ovakvo osiguranje uopšte potrebno.

Najveću korist može da ima osoba sa visokim fiksnim troškovima i malom finansijskom rezervom. Onaj ko već ima dovoljno ušteđevine da nekoliko meseci finansira život bez plate nalazi se u drugačijoj poziciji.

Računica se svodi na tri ključna podatka: kolika bi bila državna naknada, koliko mesečno iznose neophodni troškovi i koliko dugo ušteđevina može da pokriva razliku.

Mogućnost osiguranja postoji i za samozaposlene. Oni u Nemačkoj, pod određenim uslovima, mogu dobrovoljno da uđu u zakonsko osiguranje za slučaj nezaposlenosti, a zahtev se po pravilu podnosi najkasnije tri meseca od početka samostalne delatnosti.

Jedan od uslova jeste da je osoba tokom prethodnih 30 meseci najmanje 12 meseci bila obavezno osigurana ili da je neposredno pre samozaposlenja imala pravo na naknadu za nezaposlene ili odgovarajuću drugu naknadu.

Stopa doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti u Nemačkoj u 2026. iznosi 2,6 odsto, dok se doprinos samozaposlenih određuje prema zakonski definisanoj osnovici.

Privatno osiguranje zato nije univerzalno rešenje za svakog zaposlenog. Pre ugovaranja ključno je proveriti koje vrste otkaza polisa pokriva, koliko traje karenca, kada počinje isplata, koliko dugo traje i koliki je njen maksimalni mesečni iznos.

(Telegraf Biznis/Dnevno.hr)