Ponovo rastu rate kredita? Najavljen rast EURIBORA, evo šta to znači za građane Srbije

Član Upravnog saveta Evropske centralne banke (ECB) i predsednik Bundesbanke Joahim Nagel signalizirao je danas da će ECB sledeće nedelje povećati kamatne stope, ali je istovremeno poručio da ne treba očekivati unapred definisan put daljeg zaoštravanja monetarne politike.

"Tržišta ocenjuju da verovatnoća da podignemo kamatne stope na septembarskom sastanku iznosi više od 95 odsto i rekao bih da prilično dobro razumeju kako ćemo verovatno reagovati u ovoj fazi", rekao je Nagel u intervjuu za Mond.

Teme za vas

On nije hteo da saopšti smernice za dalje delovanje Evropske centralne banke nakon septembra, dodavši da će se odluke donesiti od sastanka do sastanka, u skladu sa novim ekonomskim podacima.

Nagel ocenjuje da rast prinosa na finansijskim tržištima komplikuje situaciju za ECB, jer skuplje finansiranje može da utiče na ekonomsku aktivnost, investicije i uslove zaduživanja država i kompanija.

Predsednik Bundesbanke pritom zauzima stavove koji odstupaju od tradicionalno konzervativne pozicije nemačke centralne banke.

Podržao je ukidanje nemačke ustavne kočnice duga, odnosno pravila koje je ograničavalo budžetske deficite u normalnim okolnostima, kao i mogućnost zajedničkog zaduživanja država članica EU.

Joahim Nagel svoje stavove obrazlaže potrebom za snažnijom evropskom integracijom i želljom da Bundesbanka deo evropskog procesa odlučivanja.

On je istovremeno potvrdio da je jedan od kandidata za čelnu funkciju u Evropskoj centralnoj banci, nakon što sadašnjoj predsednici Kristin Lagard istekne mandat u 2027.

Nemačka vlada, međutim, još nije zvanično podržala njegovu kandidaturu, piše Tanjug.

Na koji će način ovo uticati na Srbiju?

Odluke ECB-a imaju uticaj na finansijski sistem u Srbiji zbog visoke evroizacije domaće ekonomije. Krediti indeksirani u evrima u Srbiji direktno zavise od EURIBOR-a (međubankarske stope u evrozoni). Kada ECB podigne referentnu kamatnu stopu, EURIBOR ubrzo raste.

Posledica: Korisnicima evro-kredita sa varijabilnom stopom (koja se obračunava kao EURIBOR + fiksna marža banke) rata kredita direktno raste prilikom narednog periodičnog usklađivanja (na svakih 3 ili 6 meseci).

Posledice se mogu osetiti i na drugim poljima. Poslovne banke u Srbiji mogle bi da prilagođavaju ponudu novih stambenih, gotovinskih i privrednih kredita indeksiranih u evrima. Krediti postaju skuplji, uslovi odobravanja rigorozniji, a mesečne obaveze za nove dužnike veće.

U ovim okolnostima NBS je često primorana da prati trendove ECB-a i povećava svoju referentnu kamatnu stopu. U tom bi sličaju porasle rate i u dinarskim kreditima.

Takođe, srpske kompanije koje se finansiraju kreditima u evrima suočiće se sa većim troškovima otplate. Skuplje finansiranje u Evropi može smanjiti investicije nemačkih i evropskih kompanija u Srbiji, kao i tražnju za srpskim izvoznim proizvodima u EU.

(Telegraf Biznis)