Ovo bi mogla da bude najvažnija vest u Srbiji ove jeseni: Milijarde se ulažu, evo šta građani dobijaju

Od puteva i železnice do EXPO-a, stadiona i kanalizacione infrastrukture – Srbija ulazi u završnicu jednog od najvećih investicionih ciklusa u novijoj istoriji. Samo kapitalni projekti obuhvaćeni državnim planom „Skok u budućnost – Srbija 2027“ vrede više od 14,5 milijardi evra. Istovremeno, Međunarodni monetarni fond očekuje da će posle usporavanja u 2026. privredni rast Srbije u 2027. ubrzati na oko 4 odsto.

Ako se traži jedna ekonomska priča koja će obeležiti Srbiju tokom ove jeseni, onda to više nije pitanje šta će se graditi - mnogo toga je već u izgradnji. Pitanje je koliko će se ovaj investicioni talas preliti na celu ekonomiju.

Teme za vas

Jer iza naslova o putevima, prugama i EXPO-u nalazi se mnogo veća priča: Srbija pokušava da promeni svoju ekonomsku infrastrukturu tako da narednih godina može da proizvodi, izvozi, privlači investicije i povezuje se sa evropskim tržištem brže nego ranije.

Više od 14,5 milijardi evra u kapitalnim projektima

Prema zvaničnoj listi kapitalnih projekata u okviru investicionog plana „Skok u budućnost - Srbija 2027“, ukupna vrednost obuhvaćenih projekata iznosi 14,588 milijardi evra.

To nije jedan projekat niti jedna investicija.

To je čitav paket saobraćajnih, infrastrukturnih, komunalnih i EXPO projekata koji bi trebalo da ostave dugoročan trag na ekonomsku mapu Srbije.

Među njima su auto-putevi, brze saobraćajnice, železnica, metro, EXPO kompleks, nacionalni stadion i veliki program izgradnje kanalizacione infrastrukture i postrojenja za preradu otpadnih voda.

Drugim rečima, u pitanju je investicioni ciklus koji obuhvata gotovo svaki deo ekonomije.

Moravski koridor - više od puta

Jedan od najvećih projekata jeste auto-put E-761, odnosno Moravski koridor Pojate–Preljina, čija je vrednost u državnom planu navedena na oko 2,15 milijardi evra, uz planirani završetak tokom 2026. godine.

Njegov značaj nije samo u tome što će povezati centralnu Srbiju.

Bolja putna infrastruktura znači kraće vreme transporta, jednostavnije povezivanje industrijskih zona, lakši pristup tržištima i potencijal za nove investicije duž trase.

Zvanični dokument kao jedan od efekata projekta navodi i očekivano smanjenje saobraćajnih nesreća za više od 50 odsto.

Za ekonomiju je, međutim, najvažnije ono što dolazi posle izgradnje: kada put postane deo svakodnevnog poslovanja, njegova vrednost više nije samo u betonu i asfaltu već u vremenu i novcu koji privreda svakodnevno štedi.

Novi Sad–Ruma i Fruškogorski koridor

Na severu zemlje posebno važan projekat predstavlja brza saobraćajnica Novi Sad–Ruma, čija je u državnom investicionom planu navedena vrednost od oko 635,5 miliona evra, uz planirani završetak tokom 2026. godine.

Poseban značaj daje joj Fruškogorski koridor i tunel kroz Frušku goru.

Njegova uloga nije samo da skrati putovanje. Projekat treba da rastereti Novi Sad, Irig i Rumu, kao i da tranzitni saobraćaj izmesti iz Nacionalnog parka Fruška gora.

Za Vojvodinu to znači još bolju povezanost sa ostatkom zemlje i evropskim pravcima.

A za investitore je dobra infrastruktura često prvi odgovor na pitanje: gde ćemo postaviti fabriku, magacin ili logistički centar?

Železnica dobija novu ulogu

Drugi veliki stub investicionog ciklusa jeste železnica.

Rekonstrukcija i modernizacija pruge Beograd–Niš u državnom planu ima vrednost od oko 1,78 milijardi evra, uz planirani završetak 2029. godine. Cilj nije samo brži putnički saobraćaj već i povećanje kapaciteta za prevoz robe i otvaranje novih tržišta.

To je posebno važno za Srbiju kao tranzitnu zemlju.

Brža železnica nije samo pitanje komfora putnika. Ona je deo logističke infrastrukture jedne moderne ekonomije.

Ako roba brže stiže do granice, luke ili velikog evropskog tržišta, domaće kompanije postaju konkurentnije.

EXPO 2027 kao ekonomski akcelerator

A onda dolazi projekat koji će biti u centru pažnje tokom cele naredne godine – EXPO 2027 Beograd.

Specijalizovana izložba biće održana od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine, a kompleks se razvija na 38 hektara.

Prema zvaničnom investicionom planu, samo projekat EXPO Beograd 2027 – Beogradski sajam, Zona B, ima navedenu vrednost od oko 1,19 milijardi evra.

Ali prava ekonomska priča nije samo u građevinskoj vrednosti kompleksa.

Državni plan procenjuje da bi tokom tri meseca trajanja EXPO-a indirektni prihodi koje bi Republika Srbija generisala mogli da iznose oko 2,5 milijardi evra. Istovremeno, projektovani operativni prihodi EXPO-a procenjeni su na 151,9 miliona evra, naspram operativnih troškova od oko 128,8 miliona evra.

To znači da se efekat ne posmatra samo kroz ulaznice i prihod samog događaja.

Turizam, hoteli, restorani, trgovina, transport, avio-saobraćaj, građevinarstvo, događaji i usluge – svi oni mogu da imaju koristi od dolaska velikog broja međunarodnih gostiju.

Stadion koji treba da bude više od stadiona

U istom investicionom ciklusu nalazi se i Nacionalni fudbalski stadion, kapaciteta 52.000 mesta.

U državnom planu njegova vrednost iznosi 576 miliona evra. Dokument navodi da se tokom četiri godine izgradnje očekivani doprinos BDP-u po osnovu izgradnje kreće od 95 do 337 miliona evra, dok bi kumulativni efekat u poslednjoj godini izgradnje mogao da dostigne 974 miliona evra. Procena efekta investicije na BDP tokom izgradnje iznosi između 0,14 i 0,50 odsto godišnje.

Plan, međutim, stadion ne tretira samo kao sportski objekat.

Predviđeno je da bude multifunkcionalan prostor za utakmice, koncerte i druge velike događaje, sa projektovanim prosečnim godišnjim prihodima od oko 14,7 miliona evra tokom prvih deset godina.

Ako se objekat bude koristio tokom cele godine, njegova ekonomska vrednost biće mnogo veća od same vrednosti građevinskih radova.

Tri milijarde evra za „Čistu Srbiju“

Jedan od možda manje atraktivnih, ali dugoročno veoma važnih projekata jeste program „Čista Srbija“.

Za izgradnju kanalizacione infrastrukture, postrojenja za preradu otpadnih voda i regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom predviđeno je oko 3,14 milijarde evra, uz planirani završetak 2027. godine.

Program obuhvata oko 2,5 miliona stanovnika u 69 lokalnih samouprava, više od 5,2 miliona metara kanalizacione mreže i 165 postrojenja za preradu otpadnih voda.

To možda nije projekat koji će građani svakodnevno gledati na televiziji.

Ali jeste jedan od projekata koji dugoročno može da promeni kvalitet života i komunalnu infrastrukturu velikog dela zemlje.

A onda dolazi broj koji je najvažniji

Sve ovo događa se u trenutku kada se očekuje ubrzanje privrednog rasta.

MMF je u svojim projekcijama iz 2026. godine procenio rast Srbije od 2,8 odsto u 2026., uz ubrzanje na 4 odsto u 2027. godini.

To je posebno važno jer se 2027. poklapa sa periodom u kojem će Srbija imati najveću koncentraciju međunarodne pažnje zahvaljujući EXPO-u.

Drugim rečima, 2026. bi mogla da bude godina završavanja i intenziviranja investicija, dok 2027. može biti godina u kojoj će deo tog ulaganja početi da se vidi kroz turizam, usluge, potrošnju i međunarodnu promociju zemlje.

Srbija sada mora da uradi još jednu stvar

Veliki investicioni ciklus sam po sebi nije dovoljan.

Pravi uspeh biće ako domaće kompanije uspeju da iskoriste infrastrukturu koja se gradi.

Ako nova saobraćajnica privuče fabriku, ako brža pruga omogući veći izvoz, ako EXPO dovede nove investitore, ako hotelski kapaciteti nastave da rade i posle 2027. godine, tada investicija dobija mnogo veći efekat od same vrednosti građevinskih radova.

To je ključna ekonomska računica Srbije za naredne godine.

Ne koliko je kilometara asfalta izliveno.

Ne koliko je tona betona ugrađeno.

Već koliko novih poslova, fabrika, turista, izvoza i privatnih investicija taj asfalt, beton i čelik mogu da proizvedu.

Jesen kada se vidi šta je urađeno

Zato bi ova jesen mogla da bude mnogo važnija nego što na prvi pogled izgleda.

Na gradilištima širom zemlje završavaju se ili ulaze u završne faze projekti koji će predstavljati infrastrukturu Srbije naredne decenije.

Više od 14,5 milijardi evra kapitalnih projekata, EXPO koji počinje 15. maja 2027, novi auto-putevi, železnica Beograd-Niš, Fruškogorski koridor, Nacionalni stadion i program „Čista Srbija“ – sve su to delovi iste ekonomske priče.

Ako se investicioni ciklus pretvori u veći izvoz, produktivniju privredu, nova radna mesta i nove privatne investicije, Srbija neće dobiti samo nekoliko velikih objekata.

Dobiće infrastrukturu na kojoj može da gradi naredni ciklus ekonomskog rasta.

I upravo zato će se pravi rezultat svega što se danas gradi meriti tek posle 2027. godine.

(Telegraf Biznis)