Ne računajte na brzi pad cena: Lagard poslala važnu poruku za naredne dve godine

Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izjavila je danas da bi inflacija u evrozoni, uprkos usporavanju u junu, mogla da ostane iznad ciljanih 2 odsto sve do polovine 2027. godine.

Upozorila je takođe da se puni efekti rasta cena energenata izazvanog sukobom na Bliskom istoku još nisu u potpunosti prelili na evropsku privredu.

Teme za vas

Cene hrane, robe i usluga i dalje pod uticajem naftnog šoka

Lagard je, predstavljajući odluke Upravnog saveta Evropske centralne banke nakon sednice na kojoj su kamatne stope zadržane na istom nivou, rekla da je inflacija u junu usporila sa majskih 3,2 odsto na 2,8 odsto, ali da se i dalje očekuje da će energetski šok nastaviti da podiže cene hrane, robe i usluga.

Prema njenim rečima, rast cena energenata postepeno povećava troškove poslovanja kompanija, koje očekuju da će taj rast preneti na krajnje kupce.

Bazna inflacija za sada ostaje pod kontrolom, ali ECB smatra da se puni efekti energetskog šoka tek očekuju.

Centralna banka procenjuje da bi inflacija mogla da počne značajnije da slabi tek kada cene energije budu počele da padaju, dok će sporiji rast ostalih cena doprineti njenom vraćanju ka cilju.

Rezilijentnost evropske ekonomije

Govoreći o privrednim kretanjima, Lagard je ocenila da je ekonomija evrozone u drugom kvartalu 2026. pokazala veću otpornost nego što se očekivalo, uprkos geopolitičkim tenzijama.

Kako je navela, sektor usluga delimično se oporavio nakon početnog udara izazvanog energetskim šokom, dok su digitalne usluge nastavile snažan rast, delom zahvaljujući sve većoj primeni veštačke inteligencije.

Lagard je istakla da aktivnosti povezane sa veštačkom inteligencijom već doprinose privrednom rastu evrozone, ocenivši da razvoj AI predstavlja jedan od faktora koji podstiču širenje digitalnih usluga.

Digitalni evro neće ukinuti niti zameniti gotovinu

Predsednica ECB navela je i da tržište rada ostaje otporno, uz stopu nezaposlenosti od 6,2 odsto u maju, koja je i dalje blizu istorijskog minimuma.

Govoreći o dugoročnim prioritetima, Lagard je pozdravila nedavno glasanje u Evropskom parlamentu o digitalnom evru, ocenivši da predstavlja važan korak ka njegovom uvođenju.

Kako je navela, ECB očekuje da bi Evropski parlament, Savet EU i Evropska komisija mogli da postignu konačan dogovor o zakonodavnom paketu do kraja godine.

Digitalni evro, istakla je, neće zameniti gotovinu, već će predstavljati njen digitalni ekvivalent za sva elektronska plaćanja u evrozoni.

Negativni uticaji na evropsku ekonomiju

Lagard je upozorila da rizici po privredni rast i dalje pretežno dolaze iz geopolitičkog okruženja.

Kao glavne pretnje izdvojila je mogućnost novih poremećaja u snabdevanju energijom, dalji rast cena energenata, pogoršanje raspoloženja na finansijskim tržištima, kao i nove trgovinske tenzije i probleme u globalnim lancima snabdevanja, navodi se u obraćanju koje je ECB objavila na svojim veb stranicama.

Predsednica ECB ponovila je i da ekstremni vremenski uslovi i klimatske promene ostaju jedan od rizika za inflaciju, upozorivši da bi toplotni talasi i druge klimatske nepogode mogli dodatno da povećaju cene hrane u narednom periodu.

(Telegraf Biznis/Tanjug)