Od teške sirotinje do milionske zarade: Evo kako je najružniji morski stvor promenio sudbinu čitavog regiona

Na poluostrvu Džafna, na severu Šri Lanke, uzgoj morskih krastavaca, koji se po paprenim cenama izvoze u istočnu Aziju, izvukao je iz siromaštva deo stanovnika ovog regiona razorenog građanskim ratom. Međutim, nekontrolisano nicanje uzgajališta već ugrožava ravnotežu morskog dna i egzistenciju malih ribara.

U tirkiznim vodama poluostrva Džafna, na samom severu Šri Lanke, podvodne farme protežu se kilometrima duž obale. U ovoj divljoj i prelepoj laguni, jedno neobično morsko stvorenje donelo je bogatstvo šaci meštana tokom protekle decenije, stvorivši pravu groznicu u ovoj siromašnoj pokrajini, piše Le Monde.

Teme za vas

Morski krastavac, ljigavi beskičmenjak koji podseća na povrće po kome je dobio ime, pripada porodici bodljokožaca, kao i morske zvezde ili ježevi. Izuzetno cenjena u kineskoj i istočnoazijskoj gastronomiji, njegova osušena varijanta, poznata pod nazivom bêche-de-mer, prodaje se po basnoslovnim cenama koje, u zavisnosti od vrste, dostižu i do 150 dolara (130 evra) po kilogramu. Koristi se i u tradicionalnoj kineskoj medicini, gde mu se pripisuju afrodizijačka svojstva i delotvornost u lečenju impotencije.

Antonipilai Tananajagam, jedan od lokalnih pionira u akvakulturi morskog krastavca, nema, međutim, pojma kakvog je ukusa ovo stvorenje, niti kakva mu se svojstva pripisuju, iako mu je donelo iznenadno blagostanje. Celokupna nacionalna proizvodnja namenjena je inostranstvu: 2025. godine zemlja je izvezla više od 310 tona morskih krastavaca za blizu 8 miliona evra. Poreklom iz idiličnog priobalnog sela Alaipidi na ostrvu Velanai, Tananajagam prodaje ove čudne morske stvorove još od tinejdžerskih dana.

- U to vreme išli smo brodićima sa nekoliko ronioca i sakupljali ih ručno - priseća se ovaj 52-godišnjak, koji danas vodi farmu od 5 hektara.

Biznis sa holoturijama - što je naučni naziv za ovog velikog morskog puža golića - može biti izuzetno profitabilan, a povraćaj investicije gotovo trenutan, pod uslovom da se ugrabi dobra lokacija. Gospodin Tananajagam je postavio svoju farmu u laguni gde je pecao u mladosti, svestan da tamo ima morskih krastavaca napretek.

Na početku, početkom 2010-ih, ovaj domaćin sa elegantnim belim brkovima uložio je 5 miliona šrilankanskih rupija, odnosno oko 13.000 evra. Već posle prve žetve, nakon dvanaest meseci, izvukao je džekpot: otplatio je ulaganje i ostvario čistu zaradu od 2,5 miliona rupija (oko 6.500 evra).

Lak plen

Ova mirna životinja ne zahteva skoro nikakvu negu. Hrani se otpadnim materijama i sedimentom sa morskog dna i nije sklona bolestima. Nema potrebe za hranjenjem niti bilo kakvim tretmanom; dovoljno je sačekati da sazri. Krađa robe ostaje glavna opasnost za uzgajivače. Zbog svog sporog kretanja, morski krastavac je lak plen. U plićaku, kradljivci ih mogu jednostavno pokupiti golim rukama. Plen potom preprodaju posrednicima ili ga jednostavno prebace u drugi ograđeni prostor.

Zato su sve farme opremljene nadzornim kamerama. Čuvari na sojenicama posmatraju uzgajališta 24 sata dnevno, a noću moćni reflektori osvetljavaju lagunu poput ogromnog fudbalskog terena.

Tokom poslednjih deset godina, broj podvodnih farmi za uzgoj morskog krastavca je eksplodirao. Procenjuje se da ih na severu ostrva ima oko hiljadu. Samo u Alaipidiju danas ih je blizu stotinu, u poređenju sa svega četiri u 2015. godini, što se jasno odražava na ovo mesto i njegove stanovnike na ekonomski nerazvijenom severu. Ovaj region, etnička enklava hinduističke tamilske manjine, podneo je najveći teret tridesetogodišnjeg građanskog rata između Oslobodilačkih tigrova tamilskog Eelama i vojske Šri Lanke, u kom je stradalo više od 100.000 ljudi.

Deo plodne zemlje ovog malog raja i dalje je u rukama vojske.

- Pre samo pet godina naše selo je bilo veoma siromašno: mladi nisu imali posao, niko nije imao vozilo. Zahvaljujući ovim farmama uspeli smo da izgradimo sportski teren za decu, a ja sam lično uspeo da kupim skuter i kombi - kaže Alan Edrison Endru, sekretar udruženja uzgajivača u Alaipidiju.

Više od trideset zahteva za otvaranje novih uzgajališta trenutno čeka na odobrenje u Alaipidiju.

Ekonomska previranja u Šri Lanki naterala su mnoge da se okrenu ovoj industriji. Teroristički napadi na uskršnju nedelju 2019. u crkvama i luksuznim hotelima, a potom i pandemija kovida sledeće godine, zadali su težak udarac turizmu.

- Mnogi su počeli samoinicijativno da otvaraju farme bez ikakvih dozvola, a vlasti su u to vreme gledale kroz prste zbog krize u kojoj se zemlja nalazila - objašnjava jedan lokalni službenik pod uslovom da ostane anoniman. Šri Lanka se 2022. suočila sa najgorom ekonomskom krizom u svojoj istoriji, kada je zbog nemogućnosti finansiranja uvoza proglasila bankrot.

- Ljudi su morali nekako da prehrane porodice, a zemlji su bili potrebni dolari - dodaje ovaj stručnjak za ribarstvo.

Među njima je i gospodin Tivakaran. Ovaj četrdesetogodišnjak, nekadašnji turistički vodič, prešao je na uzgoj morskih krastavaca 2020. Počeo je sa 2 hektara, da bi danas tu površinu udesetostručio.

- Zarađujem nesrazmerno više nego dok sam radio u turizmu - priznaje on, ne želeći da otkriva tačne cifre.

Udar ciklonа

Ipak, sa omasovljenjem uzgajališta, zlatno doba morskog krastavca moglo bi se privesti kraju.

- Proizvodnja je porasla, a izvoz nije ispratio taj rast - objašnjava Tivakaran. Dok su se krupni primerci 2022. prodavali za 400 dolara po kilogramu, cena je pala na 150 dolara. "Ali to je i dalje isplativo", priznaje Tananajagam.

Novi interesenti ne prestaju da pristižu. Jedan od njih je i Nareš (koji je želeo da ostane bez prezimena), 41-godišnji privatni vozač koji se tek upustio u posao.

- Nemam nikakve veze sa ribarstvom, ali sam hteo da probam. Svi to rade jer se može dobro zaraditi - objašnjava on. Međutim, Nareš još nije stigao da oseti slast profita. Njegova prva žetva, kao i sve ostale u regionu te godine, uništena je nakon naleta ciklona Ditva, koji je pogodio Šri Lanku u novembru 2025.

Ovi bodljokošci mogu da prežive samo u vodi niskog saliniteta, a obilne kiše koje je doneo ciklon izazvale su nagle promene u sastavu vode, što je bilo pogubno za životinje zarobljene u laguni.

Farme koje su donele bogatstvo nekolicini srećnika nanijele su, međutim, veliku štetu tradicionalnim ribarima.

- Vladi su bili potrebni dolari, pa je podstakla ovu delatnost ne konsultujući nas i ne mareći za to kako će se to odraziti na naš hleb -  ističe Analingam Anarasa, portparol saveza ribarskih radnika na severu. On žali što je investitorima izvan sveta ribarstva dozvoljeno da uđu u posao, čime su potisnuti mali ribari kojima je morski krastavac do tada bio dodatni izvor prihoda.

Što je još gore, postavljene mreže i pregrade blokiraju pristup otvorenom moru i "remete protok vode i mrest riba, iako oko 5.000 malih ribara duž obale živi od tog ribolova", negoduje Anarasa. Iako uzgoj morskog krastavca ne zahteva ogromna ulaganja, ona su i dalje nedostižna za većinu meštana.

- To sebi mogu da priušte samo bogati ribari - smatra on.

"Potpuni apsurd"

Pored toga, čitava industrija se i dalje oslanja na prirodne resurse sa morskog dna. Na severu ostrva postoje samo četiri mrestilišta namenjena razmnožavanju ovih životinja.

- Za sada ta mrestilišta mogu da pokriju svega 20% potražnje za mladuncima - navodi Ragavan Nadaradža, docent na Univerzitetu u Džafni. Stručnjaci apeluju da se prekine sa sakupljanjem jedinki iz divljine, jer ta praksa preti da potpuno iscrpi morske zalihe.

- Način na koji je promovisana ova industrija je potpun apsurd na više nivoa. Sakupljanje mladih jedinki iz prirode neizbežno vodi do smanjenja populacije na morskom dnu - smatra Stiv Krič, stručnjak za ribarstvo.

Susedna Indija je još 2001. godine potpuno zabranila ulov i trgovinu ovom životinjom, budući da ona igra ključnu ulogu u prečišćavanju morskog dna. Hraneći se otpadom i izbacujući ga u rastresitom stanju bogatom azotom, morski krastavac đubri morsku travu i koralne grebene. Veliki broj ovih stvorenja i dalje se ilegalno lovi u Indiji i švercuje na Šri Lanku, odakle se potom legalno izvozi u jugoistočnu Aziju.

- Pre osnivanja ovih podvodnih farmi trebalo je najpre razviti mrestilišta - objašnjava Krič. Vlada se sada nada da će uspeti da ispravi grešku, pre svega uvođenjem strožeg sistema licenciranja - jer stručnjaci upozoravaju da sledi potpun slom populacije morskih krastavaca, ako do toga već nije došlo.

(Telegraf Biznis)