Željko Devčić: Srbija ostaje bankocentrična ekonomija, ali će tržište kapitala jačati

Srbija će i u narednoj deceniji ostati bankocentrična ekonomija, ali se može očekivati znatno veće učešće tržišta kapitala u finansiranju domaće privrede. Banke i tržište kapitala ne treba posmatrati kao konkurente, već kao delove finansijskog sistema koji se međusobno dopunjuju, ocenio je Željko Devčić iz Alta banke.

Govoreći o najvećim preprekama razvoju domaćeg tržišta kapitala, Devčić je ukazao na nedovoljnu ponudu kvalitetnih akcija, slabu likvidnost, mali broj institucionalnih investitora i potrebu za većom finansijskom edukacijom građana.

Teme za vas

Kako je objasnio, napredak nije moguć ako se radi samo na jednom od ovih pitanja, jer razvoj jednog dela tržišta neposredno utiče na sve ostale.

Kapital kao vrednost koja se prenosi generacijama

Za Devčića kapital u pokretu predstavlja aktivan pristup upravljanju kapitalom, sa ciljem očuvanja i povećanja njegove vrednosti tokom vremena.

„Kapital u pokretu za mene predstavlja aktivni pristup upravljanju kapitalom, u cilju očuvanja i povećanja njegove vrednosti kroz vreme. To je proces transformacije kapitala kroz različite pojavne oblike finansijske i nefinansijske imovine“, rekao je Devčić.

On je ukazao na to da kapital često traje duže od životnog ciklusa osobe koja ga je stvorila, zbog čega njegovo upravljanje ne treba posmatrati samo kroz trenutni prinos.

„Svedoci smo da kapital veoma često nadživi životni ciklus stvaraoca kapitala i prenosi se na nove generacije. Tako da možemo reći da je kapital u stvari funkcija vremena i novca, efikasnog upravljanja prilikama za uvećanje tog kapitala i prenosa na nove generacije“, objasnio je Devčić.

Srbiji nedostaju kvalitetne akcije

Kada je reč o najvećoj prepreci razvoju tržišta kapitala u Srbiji, Devčić smatra da ne postoji samo jedan problem. Tržište kapitala predstavlja ekosistem sastavljen od više međusobno povezanih delova, pa razvoj jednog segmenta utiče na rast ostalih.

Ipak, kada bi morao da izdvoji početnu tačku, to bi bila nedovoljno razvijena ponuda, odnosno mali broj kvalitetnih izdavalaca i vlasničkih finansijskih instrumenata.

„Ako bih morao da krenem od jedne tačke, to je svakako nedovoljno razvijena ponuda, odnosno nedovoljno veliki broj kvalitetnih izdavalaca, odnosno vlasničkih instrumenata, akcija“, rekao je Devčić.

Izlazak kompanije na berzu, kako je objasnio, nije samo način da se obezbedi dodatni kapital. Kompanija prethodno mora da prođe kroz ozbiljnu unutrašnju transformaciju.

To podrazumeva drugačiji sistem I frekvenciju internog i eksternog finansijskog izveštavanja, viši nivo korporativne odgovornosti i transparentniju komunikaciju sa investitorima i javnošću.

„Da bi jedna kompanija izdala akcije, ona mora da prođe kroz duboku unutrašnju transformaciju, kroz veoma drugačiji sistem internog i eksternog finansijskog izveštavanja, korporativne i društvene odgovornosti, kao i način na koji komunicira sa investitorskom bazom, odnosno sa javnošću“, naveo je Devčić.

Kompanije nisu spremne da prepuste deo kontrole

Jedan od razloga zbog kojih domaće kompanije oklevaju da izađu na berzu jeste nespremnost vlasnika da deo vlasništva i kontrole prepuste novim ulagačima.

„Veoma često kompanije percipiraju da je tržište tu samo da obezbedi kapital. Međutim, tržište zauzvrat traži i veću odgovornost prema investitorskoj javnosti, odnosno prema akcionarima“, kazao je Devčić.

Kako je dodao, mnoge kompanije u Srbiji još nisu spremne za takav iskorak.

„Mnoge kompanije kod nas u Srbiji, nažalost, nisu spremne na takav iskorak, jer nisu spremne da deo vlasništva i deo kontrole nad vlasništvom i kapitalom prepuste eksternim investitorima“, naveo je on.

Takva odluka, međutim, kompanijama može da otvori pristup novim izvorima finansiranja i omogući im da povećaju poslovne kapacitete.

Istovremeno, bez dovoljnog broja kvalitetnih kompanija i hartija od vrednosti teško je privući veći broj investitora i podstaći trgovanje na tržištu.

Bez likvidnosti nema poverenja investitora

Devčić je naglasio da je likvidnost presudna za uspostavljanje poverenja. Investitori neće biti spremni da ulože novac ako nisu sigurni da svoje akcije ili obveznice mogu brzo da prodaju kada im sredstva budu potrebna.

„Nijedan investitor neće investirati svoj novac u akcije ili obveznice ukoliko zna, pretpostavi ili strahuje da do tog novca ne može brzo da dođe onda kada mu je potreban, prodajom svog portfolija“, objasnio je on.

Samo listiranje hartije od vrednosti na berzi, prema njegovim rečima, nije dovoljno da bi se obezbedila likvidnost.

Tu nastaje svojevrstan začarani krug. Bez likvidnosti nema većeg broja investitora, dok bez atraktivnih hartija od vrednosti i dovoljno aktivnih investitora nema ni likvidnog tržišta.

„Kako povećati broj investitora ako imamo malu likvidnost i kako povećati likvidnost ukoliko nemamo dovoljno razvijenih, odnosno dovoljno interesantnih hartija od vrednosti? Taj krug moramo da presečemo“, poručio je Devčić.

Institucionalni investitori mogu da pokrenu tržište

Važnu ulogu u izlasku iz tog kruga mogu da imaju institucionalni investitori. Oni bi mogli da nastupe kao sidreni ulagači i kontinuiranim investiranjem obezbede veću dubinu, predvidivost i stabilnost tržišta.

„Institucionalne investitore vidim kao sidrene investitore, koji svojim kontinuiranim ulaganjem u hartije od vrednosti, na primer u akcije, obezbeđuju dubinu, predvidivost i stabilnost“, rekao je Devčić.

Takvi ulagači istovremeno doprinose uravnoteženju ponude i tražnje i ulivaju poverenje drugim učesnicima na tržištu.

Finansijska pismenost važan korak

Iako je finansijsko obrazovanje građana važno, Devčić smatra da ono ne može biti jedini niti prvi korak u razvoju tržišta kapitala.

Ako građani mogu da biraju između poznatog bankarskog depozita i složenih finansijskih instrumenata čiji način funkcionisanja ne razumeju, nije realno očekivati da će lako promeniti svoje navike.

„Ukoliko građanima ponudimo depozit sa jedne strane, a sa druge izvedene finansijske instrumente za koje ne razumeju kako funkcionišu i ne razumeju njihovu prirodu, nije realno očekivati da će napustiti depozit i investirati u složeniji tržišni materijal“, kazao je Devčić.

Sa druge strane, ni finansijsko obrazovanje samo po sebi neće rešiti problem ako građani i profesionalni investitori nemaju dovoljno kvalitetnih mogućnosti za ulaganje na domaćem tržištu.

„Ako stavimo fokus na finansijsku edukaciju i pismenost, a ne radimo na tržišnom materijalu, možemo doći u situaciju da domaći kapital, od strane onih koji znaju njime da upravljaju, napusti granice ove zemlje“, upozorio je on.

Zbog toga je, prema njegovoj oceni, potreban paralelan rad na povećanju ponude kvalitetnih hartija, razvoju likvidnosti, jačanju institucionalnih investitora i finansijskoj edukaciji građana.

Investicioni rejting jeste važan, ali nije dovoljan

Investicioni rejting Srbije može da ubrza razvoj tržišta kapitala, pre svega tako što utiče na način na koji strani ulagači procenjuju rizik zemlje.

„Investicioni rejting Srbije jeste katalizator ovog razvoja, ali sam po sebi nije dovoljan. On je tu pre svega da percepciju rizika stranih ulagača svede na neku razumnu meru“, objasnio je Devčić.

Da bi se potencijal investicionog rejtinga u potpunosti iskoristio, neophodno je da postoji dovoljno kvalitetnih domaćih hartija od vrednosti u koje strani i domaći investitori mogu da ulože novac.

Srbija će ostati bankocentrična ekonomija

Devčić očekuje da će Srbija i u narednoj deceniji, pa čak i tokom dužeg perioda, ostati ekonomija u kojoj banke imaju dominantnu ulogu u finansiranju privrede.

„Ako posmatramo period od deceniju ili dve, gotovo sam siguran da će Srbija ostati bankocentrična ekonomija. Ono što očekujem jeste veći stepen i veće učešće tržišta kapitala u finansiranju privrede“, rekao je on.

Banke će zadržati dominantnu poziciju jer imaju veliku klijentsku bazu, dugo su prisutne na tržištu, koriste ustaljene kanale komunikacije i mogu relativno brzo da obezbede kapital.

Njihova uloga biće posebno važna za mala i mikro preduzeća, koja najčešće nisu dovoljno velika ili atraktivna za izlazak na berzu.

Sa druge strane, velike kompanije mogu se u budućnosti u većoj meri okrenuti tržištu kapitala i koristiti različite izvore finansiranja.

Banke i berza nisu konkurenti

Prema rečima Devčića, ključno pitanje nije da li će tržište kapitala preuzeti posao banaka, već kako napraviti sistem u kojem će se ova dva izvora finansiranja dopunjavati.

Jedna kompanija može kod banke da uzme kredit za obrtna sredstva, da se emisijom obveznica zaduži za veliki infrastrukturni projekat, a zatim da kroz inicijalnu javnu ponudu akcija poveća osnovni kapital i poslovne kapacitete.

„Ne možemo reći da su banke konkurenti tržištu kapitala i obratno. Pre svega treba da postavimo pitanje kako da napravimo sistem u kojem se banke i tržište kapitala dopunjuju“, istakao je Devčić.

Razvijeno tržište kapitala omogućava bankama da deo rizika sa svojih bilansa prenesu na širi krug investitora. Istovremeno, više izvora finansiranja doprinosi većoj otpornosti celog finansijskog sistema.

„Razvijeno tržište kapitala, kao pandan kreditnim izvorima, utiče na otpornost čitavog finansijskog sistema. Nije dobro ukoliko imamo samo jedan kanal kreditiranja. Ukoliko imamo više kanala i više izvora finansiranja, povećava se otpornost sistema“, rekao je on.

Banke će dobijati nove uloge

Sa daljim razvojem tržišta kapitala menjaće se i uloga banaka. Pored tradicionalnog kreditiranja, one mogu da budu aranžeri emisija hartija od vrednosti, agenti, pokrovitelji emisija i pružaoci kastodi i brokerskih usluga.

„Mislim da će banke i tržište kapitala nastaviti da koegzistiraju. Očekujem da banke preuzmu ulogu koja nije isključivo kreditorska, već da se pojave kao aranžeri emisija, agenti i pokrovitelji, kao i da pružaju kastodi i brokerske usluge i da se približimo načinu na koji banke funkcionišu na razvijenim finansijskim tržištima“ zaključio je Željko Devčić iz Alta banke.

(Telegraf.rs)