Kapital u pokretu za 2 dana: Srbija ima kapital, pitanje je kako da ga pokrene

Građani Srbije veliki deo novca tradicionalno čuvaju u bankama, gotovini ili nekretninama. Takav izbor pruža osećaj sigurnosti, ali otvara pitanje šta se događa sa vrednošću novca kada su inflacija i troškovi života visoki.

Istovremeno, domaće kompanije sredstva za razvoj uglavnom traže kroz bankarske kredite. Korporativne obveznice i izlazak na berzu još nisu postali uobičajeni načini finansiranja poslovanja.

Teme za vas

Konferencija „Kapital u pokretu“, koja se održava 9. septembra u Sava Centru, zato polazi od novca koji već postoji, ali još nije pronašao put do investicija, novih projekata i kompanija koje žele da rastu.

Jedno od pitanja biće i zašto se građani, uprkos rastu industrije investicionih fondova, i dalje češće odlučuju za štednju nego za ulaganje.

Gde se danas skriva kapital

Razgovori sa vodećim ljudima finansijskog i poslovnog sektora pokazuju da problem više nije samo u tome koliko novca postoji, već gde on može da bude uložen, pod kojim uslovima i da li postoji dovoljno poverenja da kapital dugoročno ostane na tržištu.

Jedan od primera kompanije koja je poslednjih godina istovremeno morala da ulaže i da pronalazi nove izvore prihoda jeste Telekom Srbija. Vladimir Lučić, generalni direktor Telekoma Srbija, na konferenciji će govoriti upravo o granici između investicionog ciklusa i zaduživanja, kao i o tome kako se kompanija prilagođava vremenu u kojem je novac postao skuplji.

Telekom je u osam godina istovremeno ulagao u optiku, sadržaj i akvizicije. Na pitanje gde je bila granica posle koje investicija postaje opasno zaduživanje, generalni direktor Telekoma Srbija odgovara:

- Najveći izazov bio je da završimo sve delove strategije, a da sačuvamo likvidnost. Da smo stali posle izgradnje optičke mreže, a bez sadržaja i konsolidacije tržišta, ostali bismo sa velikim troškom i nezavršenim poslovnim modelom. Finansijska disciplina za nas nije značila prekid ulaganja, već njihovo povezivanje sa prihodima koje treba da donesu – rekao je Lučić za Kapital u pokretu.

Takav pristup otvara i šire pitanje: da li kompanije u Srbiji danas imaju dovoljno mogućnosti da za velike projekte pronađu kapital van klasičnih bankarskih kredita?

Za Marka Jankovića, predsednika Komisije za hartije od vrednosti, odgovor se nalazi u razvoju tržišta kapitala. Srbija već ima regulatorni okvir usklađen sa evropskim pravilima, više od 95.000 klijenata investicionih fondova i oko 2,3 milijarde evra imovine pod upravljanjem.

- Trenutno imamo više kapitala koji traži priliku nego kvalitetnih domaćih investicionih mogućnosti. Rast fondova pokazuje da se finansijska kultura menja, ali taj novac mora da dobije odgovarajuće akcije, obveznice i druge instrumente. Sledeći zadatak je povezivanje razvijene investitorske baze sa kvalitetnim domaćim kompanijama – istakao je Janković tokom gostovanja na podcastu “Kapital u pokretu”.

Janković zato kao jednu od najvećih prepreka više ne vidi regulatorni okvir, već spremnost vlasnika i uprava kompanija da prihvate veću transparentnost i drugačiji način finansiranja.

Na isto pitanje iz drugog ugla gleda dr Una Sikimić, predsednica Izvršnog odbora ALTA banke. Na računima banaka nalazi se oko 40 milijardi evra, dok fondovi upravljaju sa približno 2,3 milijarde. Taj odnos pokazuje koliko je veliki prostor za promenu načina na koji se kapital koristi. Štednja jeste znak poverenja u finansijski sistem, ali kapital koji samo miruje ne može sam po sebi da bude pokretač snažnijeg razvoja.

- Velika štednja pokazuje poverenje u finansijski sistem, ali kapital koji miruje nije dovoljan za snažniji razvoj. Promena finansijske kulture je počela, što potvrđuje rast fondovske industrije. Ipak, brzina naredne faze zavisiće od toga da li postoje kvalitetni projekti i kompanije u koje taj kapital može da bude uložen- rekla je dr Una Sikimić.

Na pitanje šta tržište kapitala mora da ponudi da bi kompanija ipak izabrala obveznice ili berzu, predsednica Izvršnog odbora ALTA banke je odgovorila za “Kapital u pokretu”:

- Tržište kapitala može da obezbedi drugačiju strukturu i duži horizont finansiranja, posebno za regionalno širenje i velike investicione projekte. Kompanija, međutim, mora da prihvati viši nivo transparentnosti, kreditni rejting i stalnu komunikaciju sa investitorima. Korist mora da bude dovoljno velika da opravda složeniji proces.

Beogradska berza – tradicija duga jednog veka

Beogradska berza ima tradiciju dužu od jednog veka, ali je njen današnji promet ispod je potencijala domaće privrede i štednje građana.

Lazo Ostojić, izvršni direktor Beogradske berze, govoriće na konferenciji “Kapital u pokretu” i pred njim će biti pitanja koja se godinama odlažu: ko će napraviti prvi ozbiljan IPO, mogu li državne kompanije da vrate građane na berzu i šta Beograd mora da ponudi da bi domaći fondovi deo kapitala iz inostranstva preusmerili ka srpskim kompanijama.

Program IPO Go počeo je sa oko 130 kompanija, a završio bez ijednog izlaska na berzu. Zašto bi novi pokušaj sada imao drugačiji rezultat?

- Prethodni program je pokazao da pokrivanje troškova savetovanja nije dovoljno da bi se vlasnici odrekli dela vlasništva. Danas kompanije kroz izdavanje korporativnih obveznica prvo upoznaju tržište, procedure i investitore. Nekoliko velikih kompanija sada ozbiljnije razmatra da u narednoj fazi ponudi i deo vlasništva – rekao je Lazo Ostojić.

Svi čekaju da neko drugi prvi izađe na berzu. Na pitanje može li jedna profitabilna državna kompanija da prekine taj krug čekanja, izvršni direktor Berze odgovara:

- Takav izlazak bi verovatno privukao veliki broj građana i institucionalnih investitora. Uspešan prvi primer mogao bi da ohrabri privatne kompanije koje trenutno ne žele da budu pioniri. Planovi postoje, ali odluku o tome koja bi državna kompanija mogla prva da izađe na berzu donose nadležne institucije.

Domaće tržište ne može da se razvija samo oslanjanjem na domaće ulagače

Kapital poznaje granice samo kada tržište nema dovoljno poverenja, likvidnosti i kvalitetnih prilika. Ivan Gavanski, nekadašnji bankar Goldman Sachsa, finansijski stručnjak i investitor, biće panelista konferencije „Kapital u pokretu“.

Na panelu posvećenom budućnosti Beogradske berze i novim izvorima finansiranja govoriće o tome kako međunarodni investitori danas vide Srbiju, koje domaće kompanije mogu da izdaju korporativne obveznice i šta je potrebno da Beograd postane ozbiljan finansijski centar regiona.

Gavanski je tokom gosotvanja u podcastu Kapital u pokretu procenio da bi između 50 i 70 domaćih kompanija moglo da emituje obveznice od 20 do 50 miliona evra. Zašto se to već nije dogodilo?

- Potrebno je pronaći kvalitetne emitente, proceniti njihovu kreditnu sposobnost i pripremiti ih za izlazak pred investitore. Kompanije moraju da pokažu da mogu redovno da servisiraju obaveze. Nekoliko loših emisija na početku moglo bi ozbiljno da naruši poverenje u celo tržište – ocenio je Ivan Gavanski.

Skup nije namenjen samo finansijskom sektoru

„Kapital u pokretu“ namenjen je ljudima koji rade u bankama, fondovima, kompanijama i institucijama, ali i građanima koji žele da bolje razumeju šta se događa sa njihovim novcem kada ostane na računu ili bude uložen.

Na skupu se očekuju i predstavnici medija, akademske zajednice, revizorskih i savetodavnih kuća.

Konferencija počinje 9. septembra u 9 časova u Sava Centru u Beogradu.

Kompletna agenda dostupna je za preuzimanje na sajtu Kapital u pokretu, gde se nalaze i dodatne informacije o događaju.

(Telegraf.rs)