Bakar nikad skuplji: Cena dostigla istorijski rekord, trenutno se "dešava savršena oluja"
U poslednjim danima cena bakra na Londonskoj berzi metala dostigla je 14.800 dolara po toni, a samo od početka ove godine ovaj metal poskupeo je za 18 do 19 odsto. Ovaj podatak posebno zabrinjava elektroindustriju i sektore povezane s njom, poput proizvodnje električnih vozila i brojnih drugih industrija.
Naime, bakar je ključan metal u elektroenergetici. Koristi se praktično svuda gde se proizvodi, prenosi ili troši električna energija – od elektrana i transformatora do dalekovoda, kablova, motora, punjača i električnih automobila. Visoka cena bakra s vremenom bi mogla da se prelije na cene kablova, elektroopreme, transformatora, građevinske infrastrukture, električnih vozila, ali i ulaganja u energetsku mrežu.
Teme za vas
Zlatiborac više nije samo pršuta: Ko je Aleksandar Stojanović i koliko danas vredi mesni gigant iz Mačkata?
Bosanac počeo sa jednim radnikom i jednim vozilom, a danas ima 30 kompanija i 1.900 zaposlenih u 9 država
Gotovo da nema sirovine koja poslednjih meseci nije zabeležila snažan rast. Blumbergov indeks sirovina nalazi se blizu najviših vrednosti u poslednjih 15 godina. Posmatrano na desetogodišnjem nivou, uz izračunavanje godišnjeg prinosa, prinosi su nedavno dostigli nivo koji je, od velikog rasta cena sirovina sedamdesetih godina prošlog veka, nadmašen samo jednom – 2008. godine.
Kada je reč o bakru, trenutno se dešava savršena oluja – potražnja raste, ponuda zaostaje, a trgovinski ratovi dodatno otežavaju situaciju na tržištu.
Istovremeno je proizvodnja bakra ove godine oslabila. Prema podacima koje prenosi Wall Street Journal, pozivajući se na podatke Međunarodne studijske grupe za bakar (International Copper Study Group), proizvodnja bakra iz rudnika u prvoj polovini godine pala je za 1,1 odsto, uz probleme kod velikih proizvođača poput Čilea, Indonezije i Demokratske Republike Kongo.
Ponuda bakra na tržištu raste veoma sporo, dok se optimistične prognoze sve više revidiraju naniže. Međunarodna agencija za energiju (IEA) procenjuje da bi do 2035. godine potencijalni manjak ponude mogao dostići oko 30 odsto potreba, ukoliko ne bude dovoljno novih ulaganja i projekata.
Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), godišnja potražnja za bakrom samo za potrebe elektroenergetskih mreža mogla bi porasti sa oko pet miliona tona u 2020. godini na 7,5 miliona tona do 2040. godine prema scenariju sadašnjih politika, odnosno na gotovo 10 miliona tona u ambicioznijem scenariju.
(Telegraf Biznis/Biznis.ba)