Radio je 43 godine, vikendima i praznicima, a sad mu je stiglo rešenje za penziju: Kaže da to nije dovoljno

Radio je pune 43 godine, često noću, vikendima i praznicima, a karijeru je završio sa platom od 4.500 evra bruto. Kada se penzionisao, očekivao je mirniji život, putovanja i više vremena za sebe. Međutim, dve godine kasnije kaže da žali što je otišao u penziju, jer sada gotovo svakog dana razmišlja samo o novcu.

Francuz P. T. iz departmana Gard otišao je u penziju u julu 2024. godine, neposredno pre 61. rođendana. U pismu koje je objavio francuski Ouest-France opisao je kako se život kojem se godinama radovao pretvorio u stalno računanje troškova.

Teme za vas

„Dok radimo, sanjamo i pravimo planove. Sa kolegama pričamo o putovanjima, restoranima... Ali kada dođe penzija, realnost nas sustigne“, opisao je.

Radio 43 godine, često noću, vikendima i praznicima

Tokom više od četiri decenije rada bio je vezan za avio-industriju.

Karijeru je počeo kao vazduhoplovni tehničar, radio je i na nosaču aviona, a poslednjih 15 godina bio je odgovoran za organizaciju koja se bavila održavanjem plovidbenosti flote.

Radio je sa avionima francuske civilne zaštite, uključujući kanadere, a posao je, kako opisuje, podrazumevao ogromnu odgovornost.

Tokom karijere radio je danju i noću, vikendima i praznicima, a leti je ponekad mogao da uzme najviše dve nedelje odmora.

Kaže da je sa 60 godina bio potpuno iscrpljen.

Tokom 43 godine rada praktično nije koristio bolovanje, osim šest meseci tokom kojih se oporavljao od saobraćajne nesreće.

Zbog svega toga odlučio je da ode u prevremenu penziju sa nepunom 61 godinom.

A onda je stigla računica koju, kako kaže, nije očekivao.

Penzija 2.232 evra, fiksni troškovi 1.330

Njegova mesečna penzija iznosi 2.232 evra neto.

Iako taj iznos na prvi pogled ne deluje mali, on tvrdi da veliki deo novca nestane čim plati osnovne mesečne obaveze.

Za zdravstveno osiguranje, osiguranje automobila i kuće, porez na nekretninu, struju, vodu, telefon, bankarske troškove i ratu kredita za kuću mesečno mu odlazi oko 1.330 evra.

Kredit za kuću, kaže, moraće da otplaćuje još tri godine.

Uz to, svakog meseca izdvaja 30 evra za životno osiguranje.

Na hranu troši oko 300 evra, a još oko 100 evra na gorivo.

Tu, međutim, nije kraj.

Svaka dva meseca prelazi 1.000 kilometara zbog majke

Njegova majka ima 95 godina i živi u Burgundiji.

Zbog nje svaka dva meseca prelazi oko 500 kilometara u jednom i isto toliko u drugom smeru. Put ga, kada uračuna gorivo i putarine, košta najmanje 200 evra.

Brat i on smenjuju se u brizi o majci.

Kada plati sve redovne troškove, tvrdi da mu pojedinih meseci ostane manje od 300 evra.

A onda dolaze neplanirani izdaci.

Samo tokom nekoliko meseci ove godine platio je 78 evra za tehnički pregled automobila, 350 evra za servis, 220 evra za nove gume, dok ga je kvar bojlera koštao još 680 evra.

Ove godine nije otišao na odmor

Zbog toga, kaže, ove godine nije putovao na odmor.

Novac koji mu ostane pokušava da sačuva za nepredviđene situacije.

Na štednom računu ima oko 6.000 evra, ali taj novac već ima namenu – automobil mu je prešao oko 150.000 kilometara i zna da će uskoro morati da ga zameni.

Kupovinu, međutim, odlaže zbog visokih cena automobila.

I životno osiguranje koje uplaćuje ne vidi kao novac za uživanje. Planira da mu jednog dana posluži za plaćanje doma za stare, jer kaže da kvalitetniji smeštaj u Francuskoj može da košta oko 3.000 evra mesečno ili više.

Njegova partnerka ima svoje troškove i dete o kojem brine, pa svako od njih vodi svoj budžet.

„Mala zadovoljstva su završena“

Najveća promena, tvrdi, nije u tome što nema za osnovne potrebe, već što je nestao osećaj finansijske slobode koji je imao dok je radio.

Ranije je primao i 13. platu, kao i dodatke u periodima kada je posao bio posebno intenzivan.

Danas, kaže, svakodnevno proverava koliko novca ima i pokušava da smanji račune.

Pregovara sa osiguravajućim kućama i drugim kompanijama ne bi li uštedeo desetak evra mesečno, a razmišljao je čak i o tome da li da odustane od dodatnog zdravstvenog osiguranja.

Promenio je i male navike koje je ranije uzimao zdravo za gotovo.

Ako ode u bioskop, posle filma više ne ide u restoran.

„Mala zadovoljstva su završena. Sada odem u bioskop i vratim se kući“, opisao je.

Posle 43 godine rada, upravo je to razlog zbog kojeg danas izgovara nešto što verovatno nije očekivao dok je odbrojavao dane do završetka karijere – žali što je otišao u penziju, jer sada, kako kaže, svakog dana broji novac.

(Telegraf Biznis)