Jedna lukovica vredela je kao kuća, a onda je sve puklo: Ovo je istina o "prvoj finansijskoj krizi"

Zvuči gotovo neverovatno - jedna lukovica cveta mogla je da dostigne cenu čitavog imanja, ljudi su trgovali tulipanima koji još nisu ni izvađeni iz zemlje, a onda je tržište praktično preko noći ostalo bez kupaca. Vekovima se upravo tulipomanija u Holandiji navodi kao jedan od prvih i najpoznatijih primera finansijskog balona.

Međutim, priča o prvoj velikoj finansijskoj krizi u istoriji možda uopšte nije izgledala onako kako se danas prepričava.

Teme za vas

Kako prenosi Klix, dramatičan rast cena lukovica tulipana tokom zime 1636. i 1637. godine bio je kratkotrajan, a njegove posledice po holandsku privredu bile su prilično ograničene. U trgovini je učestvovao relativno uzak krug bogatih trgovaca i kolekcionara, dok dokazi o masovnim bankrotima, nezaposlenosti i ekonomskom slomu kakav se kasnije vezivao za tulipomaniju ne postoje.

Nisu trgovali samo cvećem

Ipak, ono što se na tržištu zaista događalo zvuči iznenađujuće moderno.

Lukovice nisu kupovane samo da bi završile u vrtovima. Trgovalo se ugovorima koji su kupcu davali pravo na buduću kupovinu lukovice. U pojedinim slučajevima predmet trgovine bile su biljke koje su još bile pod zemljom, a ugovori su prelazili iz ruke u ruku dok su njihove cene rasle.

Zarada se očekivala od daljeg rasta cene, a ne nužno od samog posedovanja cveta. Kada je početkom 1637. potražnja naglo nestala, vrednost takvih ugovora se urušila, a pojavili su se i sporovi oko toga ko je obavezan da ih ispuni.

Najređe sorte zaista su mogle da dostignu izuzetno visoke cene. Tulipani su među imućnim Holanđanima bili statusni simbol, a ograničena ponuda dodatno je podizala njihovu vrednost.

Postojao je čak i poslovni razlog zbog kojeg su pojedini uzgajivači bili spremni da plate ogromne sume. Retka lukovica mogla je tokom narednih godina da proizvede nove lukovice, pa je vlasnik računao da će njihovom prodajom vratiti početno ulaganje i ostvariti zaradu.

Kako je nastala priča o velikom slomu?

Najzanimljiviji deo priče dolazi gotovo dva veka kasnije.

Veliku ulogu u stvaranju slike o čitavoj naciji koja je izgubila razum zbog cveća imao je britanski novinar i pesnik Čarls Maki. U svojoj knjizi iz 19. veka opisivao je ljude različitih društvenih slojeva koji su se uključivali u pomamu i gubili bogatstva kada je tržište propalo.

Problem je što su deo izvora na kojima je zasnivana takva slika činili pamfleti iz 17. veka. Oni nisu bili neutralni ekonomski izveštaji, već često satirični tekstovi kojima su ismevani pohlepa i špekulanti. Kasnijim ponavljanjem dramatična verzija događaja postala je mnogo poznatija od onoga što istorijski podaci mogu da potvrde.

Holandija nakon pada cena tulipana nije doživela privrednu katastrofu. U to vreme bila je jedna od najbogatijih ekonomija sveta, oslonjena na globalnu trgovinu, pomorstvo, tekstil i trgovinu žitom, a krah tržišta tulipana nije srušio njenu ekonomiju.

Legenda koja živi skoro četiri veka

To, međutim, ne znači da tulipomanije nije bilo. Cene pojedinih sorti jesu dostizale ogromne iznose, postojala je špekulativna trgovina, a nagli nestanak potražnje ostavio je neke učesnike sa ugovorima koji više nisu vredeli ono što su očekivali.

Ono što je sporno jeste veličina katastrofe koja joj je kasnije pripisana.

Priča o tulipanima tako je preživela gotovo četiri veka kao upozorenje šta može da se dogodi kada očekivanje buduće zarade počne da podiže cenu neke imovine daleko brže od njene uobičajene vrednosti.

I možda upravo zato opstaje i danas. Menjaju se roba, tržišta i tehnologija, ali ideja da će neko sutra platiti više nego što smo mi platili danas ostaje jedan od najstarijih pokretača špekulacije.

(Telegraf Biznis/Klix.ba)