Zlato i srebro u tonama stizali iz Amerike, a država bankrotirala: Gde je nestalo ogromno bogatstvo?

Brodovi su preko Atlantika donosili srebro i zlato, carstvo se prostiralo na dva kontinenta, a španski kralj vladao je jednom od najmoćnijih država tadašnjeg sveta. Teško je zamisliti bolju finansijsku poziciju.

Ipak, upravo je Španija u drugoj polovini 16. veka više puta morala da obustavlja plaćanja svojim kreditorima. Paradoks jedne od najbogatijih imperija u istoriji pokazao je nešto što važi i gotovo pet vekova kasnije - ogromno bogatstvo ne znači mnogo ako troškovi rastu brže od novca kojim možete da raspolažete, kako navode Biznis i finansije.

Teme za vas

U centru priče nalazio se španski kralj Filip II.

Kada je sredinom 16. veka preuzeo krunu, nasledio je ogromnu imperiju, ali i njene račune. Španija je finansirala vojske, flote i ratove širom Evrope i Mediterana, dok je novac morao da se prebacuje na hiljade kilometara do mesta na kojima je bio potreban.

A ratovi su gutali ogromne sume.

Amerika je donosila bogatstvo, ali novac je već bio potrošen

Osvajanjem teritorija preko Atlantika Španija je dobila pristup ogromnim nalazištima plemenitih metala. Posebno važno bilo je američko srebro. Ali između rudnika u Americi i kraljevske blagajne u Evropi stajali su meseci rada i transporta.

Srebro je najpre trebalo iskopati i preraditi, zatim dopremiti do luke, ukrcati na brod i prevesti preko Atlantika. Kralju je, međutim, novac za vojsku bio potreban odmah.

Tu na scenu stupaju evropski bankari, naročito finansijeri iz Đenove. Oni su španskoj kruni davali sredstva unapred, računajući da će potraživanja biti namirena budućim prihodima.

Praktično, Španija je trošila novac koji još nije stigao. Američko srebro tako nije služilo samo kao bogatstvo već i kao osnova za novo zaduživanje.

Jedna od najmoćnijih država ostala bez novca

Problem je postajao sve veći kako su rasli vojni izdaci i dugovi.

Filip II gotovo neprekidno je vodio ratove. Španska monarhija finansirala je sukobe u Nizozemskoj, ratovala na Mediteranu i održavala ogromnu vojnu i pomorsku infrastrukturu.

Prema istraživanjima ekonomskih istoričara, tokom njegove vladavine dogodilo se više suspenzija plaćanja prema kreditorima. Među najpoznatijim epizodama bile su one iz 1557, 1575. i 1596. godine.

Istoričari upozoravaju da izraz „bankrot“ ovde treba koristiti oprezno. To nije izgledalo kao današnji klasični državni bankrot u kojem država jednostavno prestane da servisira svoje obaveze.

Kruna je obustavljala određena plaćanja, a zatim sa bankarima pregovarala o restrukturiranju obaveza. Kratkoročna potraživanja mogla su da budu zamenjena dugoročnijim državnim dugom. Ipak, posledice su bile vrlo stvarne.

Kada kralj prestane da plaća, problem dobija cela privreda

Posebno dramatična bila je kriza koja je počela 1575. godine. Filip II tada je obustavio plaćanja po kratkoročnim ugovorima sa bankarima. Kreditni sistem Kastilje počeo je da se zamrzava.

Istraživanje Karlosa Alvareza-Nogala i Kristofa Šamlija, zasnovano na arhivskoj građi, pokazuje da su tokom krize trgovački sajmovi prestajali da funkcionišu, banke propadale, a trgovina trpela posledice nestašice kredita.

Spor između krune i bankara trajao je više od dve godine. Problem državnog duga tako je prestao da bude samo problem kralja. Kada najveći dužnik u zemlji više ne plaća na vreme, posledice se prenose na bankare, trgovce i ostatak ekonomije.

Ni brod pun srebra nije značio da su računi plaćeni

Možda najzanimljiviji deo čitave priče dogodio se pred kraj Filipove vladavine. Španska kruna je 1596. ponovo suspendovala plaćanja. Upravo taj primer najbolje pokazuje koliko je pogrešno poistovećivati bogatstvo države sa količinom zlata i srebra koju poseduje.

Problem Španije nije bio samo u tome koliko bogatstva dolazi iz Amerike, već koliko je budućih prihoda već bilo opterećeno dugovima i koliko je novca bilo potrebno za održavanje imperije.

Američko srebro je stizalo, ali su sa njim stizali i računi napravljeni mnogo ranije.

Španska imperija tako je još pre nekoliko vekova demonstrirala pravilo koje danas poznaje svaki privrednik: možete posedovati ogromnu imovinu i imati velike prihode, a ipak zapasti u ozbiljne probleme ako nemate dovoljno novca za obaveze koje dospevaju danas.

Ipak, nije presudno samo koliko ste bogati, već koliko novca imate onda kada račun stigne na naplatu.

(Telegraf Biznis/Biznis&Finansije)