Milijarderi krenuli po naftni plen - bitka od 20 milijardi dolara: U igri šeici i bivši gazda Čelsija

Jedna od najvećih energetskih transakcija poslednjih godina pretvara se u pravu milijardersku bitku. Za međunarodnu imovinu ruskog Lukoila, procenjenu na oko 20 milijardi dolara, zainteresovan je američki milijarder Tod Boli, donedavni suvlasnik londonskog Čelsija, a među potencijalnim finansijerima njegove ponude pominju se i bogati investitori iz Persijskog zaliva.

U centru ogromnog paketa nalazi se i nama geografski veoma bliska rafinerija Lukoil Neftohim Burgas u Bugarskoj. Ali ulog je mnogo veći od jedne rafinerije.

Teme za vas

Međunarodni portfolio Lukoila obuhvata imovinu u 17 zemalja, oko tri milijarde barela dokazanih i verovatnih rezervi nafte i gasa, proizvodnju od približno 250.000 barela dnevno, hiljade benzinskih stanica i velike prerađivačke kapacitete.

Među njima su rafinerije u Bugarskoj i Rumuniji, kao i 45 odsto udela u rafineriji Zeland u Holandiji.

Bivši gazda Čelsija ulazi u igru

Prema informacijama koje prenosi bugarska Marica, Boli već mesecima radi na mogućoj ponudi za međunarodni biznis Lukoila.

Američki finansijer poznat je široj javnosti upravo po ulaganju u Čelsi, a prošle nedelje prodao je svoj udeo u londonskom klubu. Sada se njegovo ime pojavljuje u sasvim drugačijoj milijarderskoj utakmici.

Prema izvorima upoznatim sa njegovom ponudom, Boli računa i na podršku investitora iz Persijskog zaliva. Time bi mogao da postane ozbiljan rival američkom investicionom gigantu Karlajl, koji je još početkom godine postigao uslovni dogovor o preuzimanju međunarodne imovine Lukoila.

Dogovor od 20 milijardi već deset meseci na čekanju

Karlajlov posao, međutim, još nije završen. Fajnenšel Tajms je ove nedelje objavio da transakcija već gotovo deset meseci čeka konačnu odluku američke administracije.

Dogovor je dobio odobrenje Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija, ali konačna odluka još prolazi kroz proces koji uključuje više delova američke administracije. U međuvremenu, deo kapaciteta Lukoilovih evropskih rafinerija ostaje neiskorišćen.

Karlajl procenjuje da bi nakon preuzimanja mogao da vrati dodatnih 100.000 do 150.000 barela dnevnih prerađivačkih kapaciteta, što dobija dodatnu težinu u trenutku velikih poremećaja na globalnom tržištu goriva.

Zašto je Burgas toliko važan?

Za region je posebno značajna sudbina Lukoil Neftohim Burgasa. Reč je o najvećoj rafineriji na Balkanu i jednom od ključnih energetskih postrojenja u Bugarskoj, pa pitanje njenog budućeg vlasnika odavno prevazilazi običnu poslovnu transakciju.

Uz nju, Lukoil u Bugarskoj poseduje i široku mrežu benzinskih stanica.

Sankcije SAD uvedene Lukoilu prošle godine praktično su odvojile međunarodni biznis kompanije od ruskog vlasnika i otvorile pitanje njegove prodaje. Američke vlasti u međuvremenu periodično produžavaju licence koje omogućavaju nastavak određenih poslova dok se ne pronađe trajno rešenje.

I Velika Britanija je produžila dozvolu za poslovanje četiri bugarske kompanije Lukoila do 29. oktobra ove godine.

Tri milijarde barela iza milijarderskog nadmetanja

Zbog toga brojka od 20 milijardi dolara ne predstavlja samo procenu nekoliko rafinerija.

Potencijalni kupac dobio bi pristup naftnim i gasnim nalazištima od Centralne Azije do Meksika, ogromnim rezervama energenata, rafinerijama, distributivnoj infrastrukturi i mreži benzinskih stanica na više tržišta.

Lukoil je vrednost međunarodnog poslovanja već knjigovodstveno umanjio za oko 20 milijardi dolara. Sada se upravo oko tog paketa otvara nova runda nadmetanja.

Ako Boli zaista izađe sa konkurentskom ponudom, čovek kojeg je svet do skoro gledao u loži Stamford Bridža mogao bi da postane jedan od glavnih igrača u borbi za kontrolu nad velikim delom nekadašnje međunarodne naftne imperije Lukoila.

A samo nekoliko stotina kilometara od Srbije nalazi se jedan od najvrednijih komada tog ogromnog energetskog plena.

(Telegraf Biznis)