Srbi na OnlyFans-u potrošili 8,9 miliona dolara za godinu dana: Jedan podatak posebno privlači pažnju!

Potrošnja na platformi za sadržaj namenjen odraslima porasla je za 13,8 odsto, iako je interesovanje u internet pretragama opalo za gotovo petinu. Beograd, Niš i Novi Sad prednjače po broju pretraga, a podaci otvaraju pitanje kako se menjaju navike korisnika i tržište digitalne zabave.

Korisnici iz Srbije potrošili su tokom fiskalne 2025. godine 8,9 miliona dolara na platformi OnlyFans, što je za 13,8 odsto više nego u prethodnom uporedivom periodu, pokazuju dostavljeni podaci analize. Ovaj rast ukazuje na to da tržište pretplatničkog sadržaja nastavlja da privlači novac, uprkos tome što je interesovanje za ovu platformu na internetu u međuvremenu oslabilo, tvde podaci sa sajta Onlyguider.com.

Teme za vas

Na prvi pogled, dva pokazatelja deluju kontradiktorno. Dok je potrošnja porasla, obim internet pretraga povezanih sa OnlyFans-om smanjen je za 19,7 odsto u poslednjih 12 meseci u odnosu na prethodnih godinu dana. To, međutim, ne mora da znači da korisnici napuštaju platformu. Pretrage na internetu mere interesovanje i način na koji ljudi dolaze do sadržaja, dok potrošnja pokazuje koliko su novca spremni da izdvoje. Postojeći korisnici mogu da nastave da plaćaju pretplate ili dodatni sadržaj čak i kada platformu ređe pretražuju.

Drugim rečima, manji broj pretraga ne znači automatski i manje novca u digitalnoj industriji. Moguće je da deo publike već zna koje autore prati i direktno pristupa njihovim profilima, ali dostupni podaci sami po sebi ne potvrđuju da je upravo to razlog rasta potrošnje.

Digitalna zabava kao tržište pretplata

Ekonomski značaj ovakvih platformi leži u poslovnom modelu koji prihod ostvaruje kroz pretplate, pojedinačne naplate i druge oblike plaćenog pristupa sadržaju. Za razliku od tradicionalnog oglašavanja, u kojem prihod često zavisi od broja prikaza i klikova, ovde je važna spremnost korisnika da direktno plati sadržaj koji želi da prati.

Zbog toga ukupna potrošnja može da raste i bez proporcionalnog povećanja broja korisnika. Veća izdvajanja postojećih pretplatnika, skuplje pretplate ili dodatne kupovine mogu da podignu prihod, ali dostavljena analiza ne navodi koji je od ovih faktora presudan u Srbiji.

Ipak, iznos od 8,9 miliona dolara pokazuje da je reč o tržištu koje ima merljivu ekonomsku vrednost. Važno je, pritom, razlikovati potrošnju korisnika od zarade kreatora i prihoda same platforme. Podatak o ukupnoj potrošnji ne govori koliko je novca nakon naknada i drugih troškova završilo kod autora sadržaja, niti koliki je neto prihod kompanije.

Koji sadržaj privlači najviše pažnje?

Prema dostavljenim podacima, najpopularnija kategorija u Srbiji je „Femdom & domination“, dok se među najtraženijim kreatorima navodi Tamara Bojanić. Kada je reč o interesovanju za poreklo kreatora, najzastupljenija kategorija su slovenski i istočnoevropski kreatori.

Analiza navodi i da se 69 odsto pretraga povezanih sa nacionalnošću kreatora odnosi na domaće autore. Taj podatak sugeriše da lokalni sadržaj ima značajnu ulogu u interesovanju publike, ali ga treba tumačiti oprezno: on se odnosi na pretrage povezane sa nacionalnošću, a ne nužno na 69 odsto ukupne potrošnje ili svih korisnika platforme.

Upravo je lokalna publika važna za razumevanje ekonomije digitalnih kreatora. Autori koji uspeju da izgrade prepoznatljiv identitet i direktan odnos sa publikom mogu da razviju model zarade koji manje zavisi od tradicionalnih medija, oglašivača i posrednika. Međutim, stvarni finansijski rezultat zavisi od broja pretplatnika, njihove spremnosti da plaćaju, troškova produkcije i naknada platforme.

Beograd, Niš i Novi Sad prednjače

Kada je reč o gradovima, analiza izdvaja Beograd, Niš i Novi Sad kao vodeće po broju pretraga povezanih sa platformom OnlyFans. Nisu navedeni precizni brojevi za svaki grad, pa se na osnovu ovog podatka ne može pouzdano utvrditi kolika je razlika između njih niti gde je potrošnja novca najveća.

Ipak, raspored gradova otvara zanimljivo pitanje o geografiji digitalne potrošnje u Srbiji. Internet pretplate omogućavaju korisnicima da kupuju sadržaj bez obzira na to gde žive, a kreatorima da publiku pronađu izvan lokalnog tržišta. Takav model uklanja deo geografskih prepreka karakterističnih za tradicionalne usluge i zabavu.

Šta podaci zaista govore o potrošnji u Srbiji?

Najvažniji zaključak analize jeste da se rast potrošnje i pad internet pretraga mogu dogoditi istovremeno. Ipak, bez dodatnih podataka o broju aktivnih pretplatnika, prosečnoj potrošnji po korisniku, prihodima kreatora i metodologiji prikupljanja podataka, ne može se pouzdano zaključiti šta je konkretno izazvalo rast od 13,8 odsto.

Podatke zato treba posmatrati kao pokazatelj tržišnog trenda, a ne kao potpunu sliku potrošnje svih građana Srbije. Oni ipak ukazuju na širi fenomen: digitalne platforme sve više omogućavaju direktno plaćanje sadržaja, dok se ekonomski uspeh ne meri samo brojem pretraga ili poseta već i time koliko je publika spremna da izdvoji novca.

(Telegraf Biznis)