Na Aljasci za dva meseca može da se zaradi više od 10.000 dolara: Srbi otkrili koji su najveći problemi

Daleko od velikih gradova, među ledenim vodama i udaljenim ribarskim naseljima, hiljade sezonskih radnika svake godine pokušavaju da za nekoliko meseci zarade novac za koji bi im kod kuće trebalo mnogo duže. Aljaska nudi mogućnost ozbiljne zarade, ali cena nije samo avionska karta. Plaća se umorom, izolacijom i radnim danima koji mogu trajati i po 16 sati.

Za mnoge koji razmišljaju o radu u inostranstvu, najbolje zemlje jesu Nemačka, Austrija ili Švajcarska. Međutim, na drugom kraju sveta postoji tržište sezonskih poslova na kojem se za relativno kratko vreme mogu ostvariti visoke zarade.

Teme za vas

Reč je o Aljasci, najvećoj američkoj saveznoj državi, gde industrija prerade ribe svake godine angažuje veliki broj sezonskih radnika.

Prema podacima specijalizovanog sajta Alaska Seafood Processors, početna satnica u industriji prerade ribe tokom 2026. godine može iznositi oko 17,91 dolar, dok je satnica za prekovremeni rad u prikazanom obračunu približno 26,87 dolara.

To znači da radnik koji radi 60 sati nedeljno može ostvariti oko 1.253 dolara bruto. Za osam nedelja takvog rada zarada bi dostigla približno 10.000 dolara, pre odbijanja poreza i eventualnih troškova.

Ali, kako zapravo izgleda život čoveka koji ode hiljadama kilometara od kuće da bi radio u fabrici ribe?

Marko je radio na Aljasci: Nekada 12, nekada i 17 sati dnevno

Na portalu American Adventure objavljeno je iskustvo Marka B.,  koji je 2011. godine radio u kompaniji u mestu Naknek na Aljasci.

Njegova priča pokazuje da rad u industriji prerade ribe ne mora nužno da bude onakav kakvim ga mnogi zamišljaju.

Marko je bio zadovoljan smeštajem, hranom i odnosom nadređenih. Prema njegovom iskustvu, rad nije bio naročito težak, ali je intenzitet posla zavisio od ulova.

U proseku je radio nešto manje od 12 sati dnevno, dok su pojedine kolege imale smene od 16, pa čak i 17 sati.

Posebno je istakao da je hrana bila kvalitetna i raznovrsna, a troškovi smeštaja relativno mali prema tadašnjim uslovima njegovog ugovora.

Ipak, postojala je i druga strana života u Nakneku. Mesto je udaljeno, mogućnosti za dodatno zaposlenje gotovo da nisu postojale, a svakodnevica se uglavnom svodila na posao i odmor.

Njegovo iskustvo odnosi se na 2011. godinu, pa se tadašnje zarade i uslovi ne mogu poistovetiti sa današnjim ponudama.

Otišao zbog novca i avanture, a završio među ljudima iz celog sveta

Svoje iskustvo rada na Aljasci opisao je i autor putopisnog bloga Nomad Wake, koji je tokom jedne sezone radio u fabrici ribe u Nakneku, na ribarskom brodu u Bristolskom zalivu i na brodu koji prihvata ulov.

Kako navodi, među radnicima je sretao ljude različitih životnih priča. Neki su dolazili da zarade i pošalju novac porodicama, drugi zbog avanture, a treći zato što su tražili novu životnu priliku. I sam je, prema sopstvenom svedočenju, bio motivisan kombinacijom finansijske potrebe i želje za nečim drugačijim.

Međutim, ono što na fotografijama izgleda kao nezaboravna avantura u divljini, u stvarnosti često znači boravak u izolovanom naselju, daleko od prodavnica, restorana i sadržaja na koje je većina ljudi navikla.

Autor upozorava i na troškove povratka. Njegov poslodavac obezbedio je prevoz do radnog mesta, ali bi u slučaju prevremenog napuštanja posla morao sam da snosi troškove povratne karte, koji na udaljenim lokacijama mogu biti veoma visoki.

"Možete steći prijatelje za ceo život, ali morate biti spremni na sve"

Koliko su iskustva različita pokazuje i diskusija na Reditu iz marta 2026. godine, u kojoj su bivši radnici opisivali posao u fabrikama za preradu lososa.

Jedan od njih, koji navodi da je radio za Leader Creek Fisheries, opisao je čitav proces prerade ribe: uklanjanje glave, peraja i unutrašnjih organa, filetiranje, uklanjanje kostiju, pakovanje i zamrzavanje.

Prema njegovim rečima, posao je naporan, a radnici moraju biti spremni na vlagu, neprijatne mirise i neprekidno ponavljanje istih pokreta. Ipak, naglasio je da rad na takvom mestu može doneti i nešto što nema cenu - prijateljstva koja traju čitav život.

Drugi učesnici diskusije bili su znatno manje oduševljeni. Pojedini su upozoravali na iscrpljujuće smene i teške međuljudske odnose.

Zajednička poruka ovih iskustava jeste da visoka zarada nije dovoljna motivacija za svakoga. Potrebno je biti spreman i na fizički napor i na život u zatvorenoj, udaljenoj zajednici.

Jedan Srbin zaradio 10.000 dolara, ali kaže da se nikada ne bi vratio

Koliko rad na Aljasci može da bude iscrpljujući pokazuje iskustvo jednog Srbina, koji je nakon pandemije koronavirusa odlučio da zameni konobarski posao radom u fabrici za preradu ribe.

Kako je ispričao, za tri i po meseca zaradio je nešto više od 10.000 dolara. Ipak, novac nije mogao da nadoknadi fizički napor i odvojenost od porodice.

Radni dani često su trajali duže od 12 sati, a neprestano ponavljanje istih pokreta izazivalo je bolove koje je teško podnosio. Poslovi su se menjali, od pakovanja i čišćenja ribe do istovara i slaganja robe.

Uprkos svemu, sa Aljaske je poneo i lepe uspomene. Posebno je zapamtio prijateljstvo sa radnikom iz Dominikanske Republike, koji mu je na rastanku poručio da će zauvek imati prijatelja u njemu.

Nije sve tako jednostrano, neka su iskusta dragocena

Njegovo iskustvo potpuno je drugačije od iskustva Zorice Đorđević, koja je prvi put otišla na Aljasku 2022. godine i potom se više sezona vraćala.

U razgovoru za NIN 2024. godine objasnila je da je pre odlaska radila u prodavnici u Srbiji, a da ju je na putovanje podstakla mogućnost zarade, ali i želja da upozna drugačiji svet.

Njena priča pokazuje da se neki radnici, uprkos napornom tempu i višemesečnoj odvojenosti od kuće, odlučuju na ponovni odlazak.

Sličan kontrast pruža i iskustvo Božidara Perovića, koji je radio na ostrvu Kodijak, a svoju priču podelio za Blic. Iako je opisivao skroman zajednički smeštaj i duge smene u fabrici ribe, prirodu i život na ostrvu doživljavao je kao posebnu vrednost.

Za nekoga je, dakle, Aljaska prilika koja se koristi samo jednom. Za druge postaje mesto kojem se vraćaju, uprkos svim teškoćama. Pored toga i dele svoja iskustva kroz dragocene video priče.

Kako izgleda radni dan u fabrici ribe?

Prema zvaničnim informacijama Ministarstva rada Aljaske, radnici u industriji prerade ribe obavljaju različite poslove, od istovara ulova do čišćenja, sortiranja, pakovanja i zamrzavanja. Veći deo radnog vremena provodi se na nogama, često u hladnom i vlažnom okruženju, uz obaveznu zaštitnu opremu.

Tokom najintenzivnijih delova sezone smene mogu trajati duže od 14 sati, a raditi se može i sedam dana nedeljno.

Ipak, broj radnih sati zavisi od količine ulova. Kada ribe nema dovoljno, radnici mogu imati znatno manje posla, što se direktno odražava na zaradu.

Smeštaj i hrana: Koliko novca zaista ostaje?

Jedna od mogućih prednosti sezonskog rada na Aljasci jeste to što pojedini poslodavci obezbeđuju smeštaj i obroke. To može značajno smanjiti svakodnevne troškove, naročito u udaljenim ribarskim naseljima.

Međutim, uslovi se razlikuju. Negde su smeštaj i hrana uključeni u ugovor, a negde se naplaćuju. Zbog toga je važno unapred proveriti koliko radnik zaista dobija na račun, da li poslodavac plaća avionsku kartu i postoje li dodatni odbici od zarade.

Čak i kada bruto prihod za dva meseca pređe 10.000 dolara, to ne znači da će radnik taj iznos poneti kući.

Kako iz Srbije otići na rad na Aljasku?

Za državljane Srbije najvažniji uslov jeste legalno pravo na rad u Sjedinjenim Američkim Državama.

Jedan od mogućih puteva za odgovarajuće sezonske poslove jeste program H-2B, koji američkim poslodavcima omogućava privremeno angažovanje stranih radnika na poslovima van poljoprivrede.

Proceduru započinje poslodavac, koji mora da ispuni odgovarajuće uslove i sprovede propisani postupak. Tek nakon toga kandidat može da prođe potrebnu viznu proceduru. Turistička viza ne daje pravo na rad u SAD.

Poslove je moguće pratiti preko zvanične službe Alaska Job Center Network, kao i preko internet stranica kompanija koje se bave preradom ribe.

Ipak, ne zapošljavaju svi poslodavci kandidate iz inostranstva, pa je pre prijavljivanja neophodno proveriti da li konkretna kompanija podržava odgovarajuću radnu vizu.

Kada počinje sezona?

Najveća potražnja za sezonskim radnicima u preradi lososa uglavnom je tokom leta, od juna do početka septembra, u zavisnosti od područja i ulova. Druge vrste ribe prerađuju se i tokom različitih perioda godine, pa postoje i zimski angažmani.

Zainteresovani kandidati trebalo bi da prate konkurse unapred, jer vizna procedura i organizacija putovanja zahtevaju vreme.

Aljaska nije za svakoga

Priče ljudi koji su radili na Aljasci otkrivaju dve strane iste prilike.

Za jedne je to način da za kratko vreme uštede novac, upoznaju ljude iz različitih delova sveta i dožive nešto što nikada ne bi mogli u svakodnevnom životu. Za druge je to iskustvo koje ne žele da ponove - mnogo rada, malo sna, udaljenost od porodice i život sveden na smene i zajednički smeštaj.

Upravo u tome leži suština rada na Aljasci. Velika zarada jeste moguća, ali nije garantovana, a do nje se dolazi pod uslovima koji zahtevaju ozbiljnu fizičku i psihološku izdržljivost.

Za nekoga to može biti sezona koja menja finansijsku situaciju, dok za drugoga to mogu biti najdužih nekoliko nedelja u životu.

(Telegraf Biznis)