Hrvatska menja budžet za 2026: Veće penzije na vidiku, a evo kako stoji u odnosu na EU

Na najnovijoj telefonskoj sednici Vlada Republike Hrvatske dala je zeleno svetlo za prihvatanje dela predloženih amandmana na državni budžet za 2026. godinu. Reč je o ključnom koraku uoči konačne odluke Hrvatskog sabora, koja će odrediti dalja ulaganja u životni standard građana, od penzija do obnove.

Vlada Republike Hrvatske održala je danas svoju 218. telefonsku sednicu, koja bi mogla direktno da utiče na finansijsku stabilnost brojnih porodica piše Poslovni.

Teme za vas

Glavna tema sednice bilo je donošenje zaključka o davanju prethodne saglasnosti predstavnicima Vlade za prihvatanje amandmana na predlog izmena i dopuna državnog budžeta za 2026. godinu. Pored toga, razmotrene su i detaljne finansijske projekcije za 2027. i 2028. godinu. Ovaj potez predstavlja važan korak u usklađivanju političkih interesa pre nego što ceo dokument bude predstavljen poslanicima u Hrvatskom saboru.

Iako zvanično saopštenje sa sednice ne sadrži mnogo detalja o samim amandmanima, u javnost su ipak dospele informacije o tome šta je tačno prihvaćeno. Od ukupno 38 podnetih amandmana, vladajuća većina odlučila je da podrži pet, koji su ocenjeni kao ključni i izvodljivi. Očekuje se da će poslanici uskoro i formalno potvrditi ove promene tokom glasanja o rebalansu budžeta. Svaki od prihvaćenih amandmana donosi određene izmene koje će se odraziti na konkretne lokalne projekte i inicijative širom zemlje.

Prema dostupnim informacijama, značajan deo novih sredstava biće iskorišćen za povećanje penzija. Pored toga, planirana su veća izdvajanja za plate zaposlenih u državnim i javnim službama, kao i za različite socijalne naknade namenjene porodicama slabijeg materijalnog stanja. Ne treba zaboraviti ni naknade za roditelje i porodilje, koje bi trebalo dodatno da podstaknu demografsku obnovu u brojnim hrvatskim gradovima i manjim mestima.

Dodatna finansijska sredstva biće usmerena i na velike strateške projekte, poput modernizacije železnice, jačanja odbrambenih kapaciteta i unapređenja energetskog sistema. Obnova područja pogođenih zemljotresima i dalje ostaje jedan od ključnih prioriteta, koji zahteva stalan priliv novih sredstava.

Vlada predviđa da će udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu nastaviti da opada i da će do kraja godine pasti na 55,5 odsto. Možda i najzvučniji podatak jeste najava da će hrvatski bruto domaći proizvod ove godine prvi put u istoriji premašiti impresivnih 100 milijardi evra.

Evropska komisija takođe deli ovaj optimizam i predviđa rast hrvatske privrede od 2,7 odsto, čime bi Hrvatska i dalje ostala iznad proseka Evropske unije. Hrvatska udruženja poslodavaca nešto su opreznija u svojim procenama i prognoziraju rast od 2,5 odsto, uz upozorenje da je potreban oprez.

Inflacija i dalje ostaje tihi neprijatelj koji najviše opterećuje kućne budžete. Iako se očekuje da će inflacija u 2026. godini porasti na 4,6 odsto, stručnjaci najavljuju njeno značajno usporavanje na prihvatljivijih 2,7 odsto tokom 2027. godine.

Globalna geopolitička situacija, a posebno dugotrajni sukobi na Bliskom istoku, i dalje vrši snažan pritisak na cene energenata, što utiče na sve ostale troškove.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj u svom najnovijem izveštaju ističe hitnu potrebu za pažljivo vođenom fiskalnom politikom koja će podržati proces smanjenja inflacije. Pored toga, međunarodni stručnjaci upozoravaju da Hrvatska mora na vreme da se pripremi za dugoročne troškove koji su neizbežno povezani sa starenjem stanovništva.

Konačno usvajanje rebalansa budžeta za 2026. godinu odrediće finansijske okvire u kojima će država funkcionisati i odgovarati na potrebe građana.

(Telegraf Biznis)