Komšije ulažu milijarde u ovaj projekat: Sve se menja, a jedan grad postaje moćniji od Trsta i Kopra

Hrvatska železnička mreža nalazi se usred velikog investicionog ciklusa. U toku su projekti vredni 1,7 milijardi evra, a do 2035. godine planiraju se dodatna ulaganja od oko šest milijardi evra. Cilj modernizacije je da se obezbedi brži, bezbedniji i pouzdaniji prevoz putnika i tereta, kao i da se ojača konkurentnost hrvatskih luka.

O aktuelnim projektima, bezbednosti saobraćaja i rokovima za prve rezultate na HRT-u su govorili državni sekretar u Ministarstvu mora, saobraćaja i infrastrukture Žarko Tušek, član Uprave HŽ Infrastrukture Marijan Ćužić i profesor sa Fakulteta saobraćajnih nauka Mladen Nikšić.

Teme za vas

Državni sekretar Žarko Tušek istakao je da je modernizacija železnice nastavak velikih ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu, nakon drumskog, pomorskog i vazdušnog saobraćaja.

"Došao je red na železnicu, bez koje nema razvoja privrede, lučkih kapaciteta, logistike, ruralnog prostora i regionalnog saobraćaja", rekao je Tušek.

Gradiće se pruga prema Rijeci

Naveo je da su završeni projekti vredni više od milijardu evra, a samo u održavanje sektora u poslednjih osam godina uloženo je gotovo 700 miliona evra.

"Vrednost aktivnih, ugovorenih projekata trenutno iznosi 1,7 milijardi evra", kazao je.

Među najvećim projektima su rekonstrukcija pruge Dugo Selo - Novska, vredna 900 miliona evra, i deonica Hrvatski Leskovac - Karlovac od 350 miliona evra. Ulaže se i u podravsku i istarsku prugu, kao i prugu Zadar - Knin, dok je deonica Vukovar - Vinkovci završena.

Dugoročni planovi predviđaju ulaganje još oko šest milijardi evra do 2035. godine, a modernizacija cele mreže od 2600 kilometara nastaviće se i nakon toga. Kao ključni budući projekat Tušek je izdvojio nizijsku prugu prema Rijeci, procenjenu na oko pet milijardi evra.

Pruga Dugo Selo-Novska postaje dvokolosečna

"Upravo smo juče odabrali međunarodne konsultante koji će nas pratiti u pregovaračkom postupku kako bismo kroz godinu dana mogli doći do sklapanja Alliance ugovora o gradnji tog velikog projekta", najavio je.

Član Uprave HŽ Infrastrukture Marijan Ćužić rekao je da će obnova pruge Dugo Selo - Novska, vredna gotovo 900 miliona evra, doneti značajan iskorak u razvoju saobraćaja.

"Ta deonica je jedina na nekadašnjem desetom međunarodnom koridoru koja je ostala jednokolosečna.

Završetkom radova imaćemo dvokolosečnu elektrificiranu prugu od granice sa Slovenijom do granice sa Srbijom, sa brzinama do 160 kilometara na sat", objasnio je Ćužić.

Važnost drugog koloseka uporedio je sa drumskim saobraćajem, gde dodatna traka povećava protok. Naglasio je da će time Hrvatska dostići standarde modernih evropskih železnica i obezbediti brže i bezbednije putovanje.

"Mislim da će puni efekti biti vidljivi za desetak godina"

Profesor Mladen Nikšić sa Fakulteta saobraćajnih nauka smatra da će aktuelna ulaganja doneti značajna poboljšanja, posebno nakon završetka svih projekata.

"Verujem da ćemo imati kvalitetniji železnički saobraćaj, kraća vremena vožnje i veći kapacitet pruga za prevoz putnika i tereta.

Time će i naše luke doći više do izražaja", rekao je Nikšić.

Ocenio je da bi modernizacija trebalo znatno da skrati putovanja.

"Verujem da ćemo, kada se završe ti projekti, moći da stignemo do Slavonskog Broda ili Vinkovaca za dva do dva i po sata, a brže ćemo putovati i prema Rijeci i jadranskim gradovima.

To zahteva vreme, ali mislim da će puni efekti biti vidljivi za desetak godina", kazao je.

Nikšić je dodao da ulaganja u infrastrukturu mora pratiti i bolji kvalitet prevoza, posebno tačnost i pouzdanost vozova.

"Treba poraditi na kvalitetu prevoza, tačnosti i pouzdanosti. Imamo i nova vozila, a sve to zajedno sa kvalitetnim redom vožnje mora činiti jednu zaokruženu celinu", poručio je.

"Posebno zabrinjava broj nesreća teretnih vozova na riječkoj pruzi"

Profesor Nikšić osvrnuo se i na nedavne železničke nesreće u Hrvatskoj. Istakao je da se uzroci mogu podeliti u dve grupe: nepoštovanje procedura i probleme u komunikaciji, kao i nedostatke u održavanju vozila.

"Posebno zabrinjava broj nesreća teretnih vozova na riječkoj pruzi. Liberalizacijom teretnog saobraćaja država je izgubila deo uticaja na održavanje i kontrolu vozila", upozorio je.

Smatra da bi Agencija za bezbednost železničkog saobraćaja trebalo da pojača vanredne i nenajavljene inspekcije, a za sprečavanje ljudskih grešaka ključni su edukacija zaposlenih i poštovanje procedura.

"Administrativno sve može biti u redu, ali vozila mogu biti bolje ili lošije održavana. Na tome se svakako mora poraditi", naglasio je.

Marijan Ćužić iz HŽ Infrastrukture rekao je da preliminarne provere nedavnih nesreća nisu pokazale nepravilnosti na infrastrukturi, ali i da su istrage još u toku.

Riječka pruga ne može da prihvati sav teret

"Naša prva preliminarna istraživanja pokazala su da nije bilo greške na infrastrukturi. Železnički sistemi, uključujući pruge i skretnice, ispravni su", kazao je Ćužić.

Dodao je da treba unaprediti edukaciju i komunikaciju svih učesnika u železničkom saobraćaju kako bi se smanjio rizik od nesreća.

Žarko Tušek naglasio je da ulaganja u železnicu imaju ključnu ulogu u jačanju konkurentnosti hrvatskih luka. Kao primer naveo je Rijeku, čiji promet raste, ali postojeća pruga ne može da prihvati sav teret, pa on završava na putevima.

Marijan Ćužić se nadovezao i objasnio da će izgradnja drugog koloseka omogućiti znatno veći prevoz tereta.

"Računamo da ćemo novom prugom moći prema Evropi da prevezemo sve dodatne količine tereta koje luka Rijeka planira u sledećih desetak godina", izjavio je.

Rijeka ima potencijal 

Mladen Nikšić smatra da je uz Rijeku potrebno razvijati i dalmatinske luke, modernizovati Ličku prugu i bolje povezati Zadar, Šibenik i Split. Upozorio je i da će buduća nizijska pruga prema Rijeci zahtevati dodatne lučke kapacitete.

"Kada se izgradi nizijska pruga, njen kapacitet će biti 30 miliona tona, što sama Rijeka neće moći da generiše. Zato već sada treba razmišljati o novoj luci na Krku, železničkoj vezi i novom mostu koji bi povezivao ostrvo sa kopnom", poručio je Nikšić.

Tušek je potvrdio da su nizijska pruga, novi terminal na Krku i veliki teretni centar u Zagrebu deo strateških planova Vlade. "Krk nije nikakva fantazija, već projekat koji treba hitno početi razrađivati. Njegov je potencijal takav da bi Rijeka mogla postati snažniji logistički centar nego Kopar i Trst zajedno", zaključio je Tušek.

Kada će se osetiti korist?

Na pitanje kada će građani i privreda osetiti konkretne koristi, Marijan Ćužić odgovorio je da će prvi rezultati biti vidljivi za dve do tri godine, a da bi hrvatska železnica u narednoj deceniji trebalo da dostigne evropski nivo.

"Prvi pomaci videće se na deonici od Zagreba do mađarske granice, ali i na prugama u Istri, na području Knina i Zadra, kao i na Podravskoj magistrali. Već u relativno kratkom roku naši korisnici će moći da koriste prednosti moderne železnice", zaključio je.

(Telegraf Biznis/Index)