Šta poraz Trampa znači za ekonomiju sveta? Analitičari daju odgovore na pitanja o evru, carinama i energentima

Demokrate su osvojile većinu u oba doma američkog Kongresa. Za Evropu su ključna pitanja budućnost carina i podrška Ukrajini, u oblastima u kojima Donald Tramp i dalje zadržava značajan deo svojih ovlašćenja.

Donald Tramp pretrpeo je jedan od najtežih političkih poraza u svojoj karijeri nakon što su republikanci izgubili kontrolu nad oba doma Kongresa od demokrata na izborima koji su se pretvorili u svojevrsni referendum o njegovom predsedničkom mandatu. Do 7.40 časova po srednjoevropskom vremenu (CET), demokrate su osvojile 25 novih mesta u Predstavničkom domu, čime su došle do ukupno 220 poslaničkih mesta, dva više od 218 koliko je potrebno za većinu.

Teme za vas

U Senatu su demokratama pripala dodatna mesta u saveznim državama Teksas, Ohajo, Kanzas i Mejn, preuzeta od republikanaca. Visoke cene bile su jedno od glavnih pitanja za birače. Oko dve trećine ispitanika u anketi sprovedenoj na dan izbora izjavilo je da su Trampove carine naštetile američkoj ekonomiji. Predsednik je rekao da prihvata rezultate izbora, ali je dodao: "Ne smatram to udarcem za sebe".

Istovremeno je poručio da će koristiti predsednički veto da blokira demokratsku agendu, objavivši fotografiju crvenog kačketa sa natpisom "VETO".

Da li demokratski Kongres može da zaustavi pretnju carinama?

Verovatno ne, jer Trampove carine više ne zavise od odobrenja Kongresa, piše Biznis.ba. Nakon što je Vrhovni sud u februaru poništio njegove vanredne carinske mere, administracija ih je prebacila pod Odeljak 301 američkog trgovinskog zakona, što predsedniku omogućava delovanje bez glasanja u Kongresu, javlja Fena.

Demokrate mogu da organizuju saslušanja i usporavaju potvrđivanje predsednikovih kandidata za određene funkcije, ali mu teško mogu oduzeti ta ovlašćenja. Džejms Smit, ekonomista za razvijena tržišta u holandskoj banci ING, smatra da bi podeljeni Vašington mogao čak podstaći predsednika da se još više oslanja na takva ovlašćenja.

"Kao i spoljna politika, trgovina je još jedno područje u kojem predsednik može da deluje jednostrano, bez Kongresa", naveo je Smit.

On nije isključio mogućnost novih carina usmerenih prema Evropi, što bi moglo imati značajan uticaj na američku inflaciju i politiku Federalnih rezervi (Fed).

Šta će biti sa američkom podrškom Ukrajini?

Demokrate će predsedavati senatskim odborima i odlučivati o potvrđivanju Trampovih kandidata kada novi saziv Kongresa preuzme dužnost u januaru. Mnogi među njima zalažu se za odobravanje novih sredstava za Ukrajinu. Međutim, veći problem predstavlja trošenje tog novca.

Tokom protekle dve godine, Bela kuća je blokirala deo sredstava koje je Kongres već odobrio, zadržavajući ih do kraja fiskalne godine, nakon čega sredstva prestaju da važe. Nevada Džoan Li, saradnica Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), upozorila je prošlog meseca da bi Kongres mogao zakonski da odobri sredstva za Ukrajinu ili razvojnu pomoć, ali da predsednik ne mora nužno odobriti njihovu isplatu. Zbog toga evropskim vladama savetuje da računaju samo na sredstva koja su stvarno uplaćena.

"Evropljani bi sredstva namenjena određenim projektima trebalo da posmatraju kao nameru, a ne kao garanciju", kazala je Li.

Kako su reagovala tržišta

Investitori su uglavnom ostali smireni. Evro je ojačao 0,4 odsto, na 1,1232 dolara, dok je američka valuta oslabila prema većini vodećih svetskih valuta. Cena zlata porasla je dva odsto na 4.011 dolara po unci (oko 3.750 evra), ponovo iznad granice od 4.000 dolara, dok je srebro ojačalo 3,4 odsto, na 51,49 dolara po unci (oko 48 evra). Terminski ugovori na akcije beležili su blagi pad sa obe strane Atlantika.

Terminski ugovori za indeks S&P 500 pali su 0,3 odsto, a za Nasdaq 100 0,4 odsto. Istovremeno su terminski ugovori za Euro Stoxx 50 i nemački DAX bili niži za oko 0,5 odsto. Američke državne obveznice zabeležile su rast vrednosti. Prinos na desetogodišnje obveznice pao je na 4,94 odsto, dvogodišnje na 4,61 odsto, a tridesetogodišnje na 5,32 odsto. Bitkoin se kretao oko 77.700 dolara (oko 72.700 evra), dok se cena sirove nafte brent zadržala blizu 104 dolara po barelu (oko 97 evra).

Šta će biti sa evrom?

Analitičari ne očekuju da će izborni rezultat dugoročno značajno promeniti kretanje kursa. Po njihovoj oceni, za američki dolar je i dalje važnija politika Federalnih rezervi nego sastav Kongresa. Frančesko Pezole iz ING-a ističe da se dolar pre svega kreće u skladu sa očekivanjima o potezima Feda, na koje rezultat izbora verovatno neće imati neposredan uticaj.

Evro se istovremeno suočava sa sopstvenim izazovima. Cene energenata ostaju visoke uglavnom zbog rata sa Iranom, ING očekuje inflaciju u evrozoni na nivou od oko četiri odsto, dok investitori traže veće prinose za držanje francuskih državnih obveznica. Novi saziv Kongresa preuzeće dužnost u januaru. Do tada Tramp zadržava republikansku većinu u oba doma, a i nakon toga ostaće mu na raspolaganju predsedničko pravo veta.

(Telegraf Biznis/Biznis.ba)