Dejan Šoškić objasnio šta je dovelo do problema u Poštanskoj štedionici i ko je iznosio novac

Masovno povlačenje novca posle izbornog poraza SNS-a izazvalo je udar na likvidnost Poštanske štedionice, izjavio je nekadašnji guverner NBS i kandidat za poslanika Studentske liste Dejan Šoškić u jutarnjem programu TV Nova "Probudi se". On ističe da su novac podizali ljudi čiji su politički mentori izgubili izbore, ali naglašava da situacija u ovoj banci nije uporediva sa krahom Alta banke i da su mere za očuvanje likvidnosti već na snazi.

Objašnjavajući šta se dogodilo u Poštanskoj štedionici, Šoškić je problem povezao sa naglim povlačenjem novca nakon izbora.

Teme za vas

"Kad govorimo o Poštanskoj štedionici, ona je imala štete zbog toga što su ljudi iz neke sfere koja potencijalno može biti kriminogena odlučili da u trenucima panike, kad su njihovi mentori izgubili na izborima, podižu jako velike iznose sredstava", rekao je Šoškić.

Naglasio je da pitanje likvidnosti treba razlikovati od pitanja kapitalizovanosti banke.

"To je jedan likvidnosni udar. Potpuno je druga stvar kapitalizovanost, dakle stabilnost banke. Za taj likvidnosni udar rešenja su već na mestu. Dakle, situacija u Poštanskoj štedionici nije ni izbliza alarmantna", rekao je bivši guverner.

"Postoje instrumenti koji pomažu banci da normalno posluje"

Šoškić je naveo da Poštanska štedionica ima, kako je rekao, normalnu bankarsku aktivu i vlasnika spremnog da je, ukoliko bude potrebno, podrži dodatnim kapitalom.

"Postoje instrumenti likvidnosti koji su stavljeni u dejstvo, koji pomažu instituciji da normalno posluje, a naravno, postoji mogućnost da se uradi dokapitalizacija", objasnio je, naglašavajući da slučajevi Poštanske štedionice i Alta banke nisu uporedivi.

Na pitanje o zahtevu studentskog pokreta da se poslovanje Poštanske štedionice preispita i učini transparentnim, Šoškić je podsetio da sve banke podležu kontinuiranom nadzoru centralne banke. Taj nadzor, objasnio je, redovno se odvija i bez prisustva kontrolora u prostorijama banaka.

Kad postoji potreba za dodatnim proverama, centralna banka može da pošalje kontrolore, što se, prema njegovim rečima, dogodilo u Poštanskoj štedionici. Ukoliko se ustanove problemi sa likvidnošću ili kapitalom, moguće je uvesti privremene mere i pristupiti konsolidaciji.

Podsetimo, Poštanska štedionica je u saopštenju od 2. novembra navela da je sama zatražila dodatni stručni nadzor NBS nad likvidnošću i finansijskim tokovima, povodom negativnih vesti i tvrdnji o njenom poslovanju. Prema saopštenju te banke, mere NBS obuhvataju pojačano praćenje likvidnosti i dodatne procedure za određene transakcije. Banka je poručila da uredno izvršavanje obaveza i zaštita interesa klijenata ostaju njeni prioriteti.

Šta je prethodilo dodatnom nadzoru?

Pitanje poslovanja Poštanske štedionice otvoreno je nakon što je kandidat Studentske liste Nemanja Karović na RTS-u izjavio da postoje ozbiljne indicije o pokušaju iznošenja oko milijardu dinara iz banke, koji su, prema njegovim rečima, sprečili zaposleni.

Predsednik sindikata banke Vladan Urošević potom je za N1 rekao da su zaposleni sprečili pokušaj isplate gotovog novca, naglašavajući da banka funkcioniše normalno i da korisnici nemaju razloga za strah. Poštanska štedionica je, s druge strane, demantovala navode o pokušaju iznošenja oko milijardu dinara, označavajući ih kao netačne i neosnovane.

U međuvremenu, Poštanska štedionica određena je za isplatu osiguranih depozita klijentima Alta banke. Ivan Bojčić iz Poštanske štedionice izjavio je 4. novembra da je banka stabilna i likvidna i da je na nju preusmerena isplata penzija za 1.965 korisnika koji su primanja dobijali preko Alta banke.

(Telegraf Biznis/Nova S)