Šta čeka Idea markete? Dobavljači povlače poteze, a pominje se i promena vlasnika

Kompanija Idea marketi, sa više od 300 prodavnica i oko 7.700 zaposlenih, našla se u središtu pažnje srpske privrede i javnosti nakon što je njen krajnji vlasnik Davor Macura završio u pritvoru, posle uvođenja stečaja u Alta banci. Iz trgovinskog lanca ubrzo je saopšteno da je, nakon sastanka sa oko 20 ključnih dobavljača, postignut dogovor o podršci nastavku poslovanja.

Međutim, taj dogovor nije otklonio sve nedoumice, posebno kada je reč o manjim kompanijama koje posluju sa ovim trgovinskim lancem. Prema podacima iz registra Privrednog suda u Beogradu, od 3. do 6. novembra pokrenuto je više postupaka za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, kao i jedan parnični postupak.

Teme za vas

Postupke su pokrenule četiri javnosti manje poznate kompanije, koje na ovaj način pokušavaju da naplate ukupno 45,9 miliona dinara, odnosno oko 392.000 evra. Pored njih, izvršni postupak pokrenula je i jedna velika konditorska kompanija, čije potraživanje iznosi čak 1,07 miliona evra.

Dobavljači žele da naplate dugove, ali i da kontrolišu plaćanja

Za kompaniju koja je prošle godine ostvarila prihode od oko 790 miliona evra, navedena potraživanja pojedinačno ne bi trebalo da predstavljaju nepremostiv finansijski problem. Ipak, u okolnostima u kojima se Idea marketi trenutno nalaze, pokretanje izvršnih postupaka šalje signal koji drugi dobavljači svakako neće ignorisati.

Dodatnu pažnju privlače podaci iz registra Narodne banke Srbije, u kojem se mogu pronaći desetine menica koje je kompanija izdala kao sredstvo obezbeđenja plaćanja dobavljačima. U velikom broju slučajeva reč je o blanko menicama, koje mogu biti aktivirane u skladu sa ugovorenim uslovima.

Prema informacijama koje je Forbes Srbija dobio od jednog od dobavljača Idee, na sastanku sa predstavnicima kompanije dogovoreno je da se menice ne aktiviraju. Sagovornik navodi i da je jedna velika kompanija povukla već puštene menice.

Takav dogovor trebalo bi da omogući trgovinskom lancu da dobije dodatni prostor za konsolidaciju poslovanja i izbegne novi pritisak na likvidnost.

Drugi, možda i važniji dogovor, jeste da dobavljači imenuju svog predstavnika koji bi zajedno sa menadžmentom Idea marketa nadzirao plaćanja prema dobavljačima i druga finansijska pitanja.

Kompanija tvrdi da prodavnice rade bez problema

Iz Idea marketa, nakon pitanja Forbesa Srbija o ovim informacijama, nisu ih ni potvrdili ni demantovali. Umesto konkretnog odgovora, kompanija je ponovila stavove iz prethodnog saopštenja o dogovoru sa dobavljačima.

„Nakon održanog sastanka menadžmenta kompanije IDEA marketi sa predstavnicima ključnih dobavljača, javnost smo zvaničnim saopštenjem informisali o ključnim zaključcima, uključujući potvrđenu podršku dobavljača očuvanju kontinuiteta poslovanja i redovnog snabdevanja maloprodajne mreže. Kompanija nastavlja sa redovnim poslovanjem, a snabdevanje naših prodavnica odvija se neometano. U saradnji sa poslovnim partnerima nastavljamo da preduzimamo aktivnosti usmerene na očuvanje stabilnosti poslovanja. O svim novim informacijama od značaja za širu javnost blagovremeno ćemo se oglasiti putem zvaničnih kanala komunikacije“, navodi se u odgovoru za Forbes Srbija.

Kompanija ima 12 aktivnih dinarskih računa u različitim bankama. U Alta banci imala je jedan dinarski i jedan devizni račun, koji su ugašeni 2. novembra. Javnosti nije poznato koliko se novca nalazilo na tim računima, niti da li je njihovo gašenje moglo značajnije da utiče na svakodnevno poslovanje.

Macura razdužio kompaniju po delu velikih obaveza?

Osim gubitka od oko četiri milijarde dinara koji je Idea market ostvarila prošle godine, mnogo veći izazov za kompaniju predstavljaju njene ukupne obaveze.

Prema finansijskom izveštaju, dugoročna rezervisanja i obaveze tokom 2025. povećane su sa 17,3 na čak 26,6 milijardi dinara. Najveći deo odnosio se na dugoročne kredite uzete u zemlji. Obaveze po ovom osnovu na kraju godine iznosile su 20,8 milijardi dinara, uz dodatnih 4,9 milijardi dinara drugih dugoročnih obaveza.

Kratkoročne obaveze, odnosno iznosi koje kompanija mora da izmiri u roku od godinu dana, jesu smanjene, ali su i dalje bile veoma visoke – ukupno 26,6 milijardi dinara. Od toga se čak 17,2 milijarde dinara odnosilo na obaveze prema domaćim dobavljačima.

Upravo zbog toga dogovor sa dobavljačima ima poseban značaj za budućnost trgovinskog lanca. Ukoliko bi poverioci počeli masovno da aktiviraju sredstva obezbeđenja i zahtevaju naplatu, pritisak na likvidnost mogao bi dodatno da poraste.

Jedna od banaka koje su ranije bile izložene prema kompaniji bila je AIK banka, zajedno sa povezanom Gorenjskom bankom. U napomenama uz finansijski izveštaj za 2025. navedena su dva dugoročna kredita prema ovim bankama, oba u iznosu od po 1,39 milijardi dinara, sa rokovima otplate do 2035. godine.

Fortenova je dobila novac, AIK banka nema potraživanja

Jedno od pitanja koje se otvorilo nakon promene vlasništva bilo je da li je Fortenova grupa, kao prethodni vlasnik, u potpunosti naplatila prodaju Idea marketa.

Iz Fortenove su za Forbes Srbija potvrdili da je kupoprodajna cena izmirena.

„Kupoprodajna transakcija između Fortenova grupe i kompanije Alta Retail u celosti je zaključena 12. oktobra 2026. te od tog datuma Idea marketi i četiri povezana društva u Srbiji koja su bila predmet transakcije nisu u vlasništvu Fortenova grupe“, naveli su iz kompanije.

I iz AIK banke tvrde da nisu kreditno izloženi prema Idea marketima. Kako su objasnili, banka nije bila garant za isplatu kupoprodajne cene prilikom preuzimanja trgovinskog lanca, dok su dugoročni krediti prema AIK banci i Gorenjskoj banci izmireni pre promene vlasništva.

„Dugoročne kreditne obaveze koje je ova kompanija imala prema AikBank i Gorenjskoj banci u potpunosti su izmirene pre promene vlasništva, tako da ne postoji kreditna izloženost po tom osnovu“, naveli su iz banke.

Dodali su da trenutno nemaju dugoročne kredite prema Idea marketima.

Ipak, postoji još jedna poslovna veza koja se privodi kraju. U decembru 2026. ističe važeća bankarska garancija koju je AIK banka izdala Idea marketima pre promene vlasništva, a koja se odnosi na redovno plaćanje zakupa prostora od jednog zakupca. Banka je najavila da neće produžiti ovu garanciju.

Da li bi prodaja bila jedino dugoročno rešenje?

Na pitanje koliko dugo bi dogovor sa dobavljačima mogao da obezbedi stabilnost Idea marketima, sagovornik Forbesa Srbija iz redova dobavljača kaže da je to veoma neizvesno.

Prema njegovom mišljenju, prodaja kompanije kvalitetnom kupcu, po mogućnosti nekom od renomiranih stranih trgovinskih lanaca, mogla bi da bude jedno od rešenja.

Sagovornik navodi da je ranije postojala zainteresovanost jedne domaće kompanije za preuzimanje Idee, ali da takvo interesovanje sada ne postoji. Ni drugi potencijalni kupci, prema njegovim rečima, za sada ne pokazuju spremnost da uđu u ovu transakciju.

U toj kompaniji su za Forbes Srbija, na pitanje da li bi bili zainteresovani za preuzimanje Idea marketa, kratko odgovorili da ne žele javno da govore o tome i dodali da o tome trenutno niko ne razmišlja.

Dobavljači, međutim, imaju razloga za zabrinutost. Eventualni slom Idea marketa značajno bi promenio tržišnu sliku maloprodaje u Srbiji, a posledice bi se osetile i među domaćim proizvođačima koji bi izgubili jedan od važnih kanala prodaje.

Sagovornik Forbesa ukazuje i na to da situaciju dodatno komplikuje činjenica da još dva trgovinska lanca imaju probleme, odnosno sporije izmiruju obaveze prema dobavljačima.

Zbog toga dobavljači očekuju da se i nova Vlada uključi u rešavanje problema, u okviru svojih nadležnosti i mogućnosti, kako domaće kompanije ne bi ostale bez još jednog značajnog prodajnog kanala.

Može li Davor Macura sada da proda Idea markete?

Pored pitanja finansijske stabilnosti, otvorena je i dilema da li Davor Macura, kao krajnji vlasnik, uopšte može da proda Idea markete dok se nalazi u pritvoru. U javnosti se pojavilo i pitanje da li bi kompanija mogla da postane deo stečajne mase Alta banke, ali za sada nema naznaka da je takav scenario izvestan.

Jedan od beogradskih advokata kaže za Forbes Srbija da bi prodaja u ovom trenutku bila komplikovana iz praktičnih razloga, jer se vlasnik nalazi u pritvoru i teško je očekivati da može jednostavno da potpisuje dokumentaciju i vodi pregovore.

Kako objašnjava, ni advokat nema direktan kontakt sa njim u smislu mogućnosti da mu preda dokumenta, što dodatno otežava eventualnu kupoprodajnu proceduru.

Drugi advokat sa kojim je razgovarao Forbes Srbija ukazuje, međutim, da prema propisima i lice lišeno slobode zadržava poslovnu sposobnost u odnosu na svoju imovinu, kao i imovinu kompanija kojima upravlja, osim ukoliko mu određena prava ne budu ograničena odlukom nadležnih organa ili u skladu sa zakonom.

Ističe i da bi raspolaganje imovinom moglo biti osporavano ukoliko bi se njime oštetili poverioci.

Postoji li mogućnost zabrane raspolaganja imovinom?

Prema objašnjenju advokata, tužilaštvo u ovakvim situacijama može da pokrene odgovarajuće postupke i predloži privremene mere zabrane raspolaganja ili otuđenja imovine, ukoliko za to postoje zakonski uslovi. Takve mere mogu služiti obezbeđivanju potraživanja države i eventualno drugih oštećenih poverilaca.

„Najbrža moguća reakcija bila bi da se pokretanjem nadzora Poreske uprave stopiraju bilo kakve promene osnivačkih prava do eventualno pokretanja krivičnog postupka i donošenja mere zabrane raspolaganja imovinom“, objašnjava sagovornik.

On smatra da bi prodaja u slučaju Idee bila nepovoljna opcija za državu, dok bi dobavljači, kako navodi, pre izabrali promenu vlasnika jer bi im takav rasplet više odgovarao.

Ukoliko bi tužilaštvo odredilo meru zabrane raspolaganja imovinom za koju se sumnja da je proistekla iz krivičnog dela, Agencija za privredne registre morala bi da evidentira odgovarajuću zabeležbu zabrane raspolaganja udelima, na osnovu naredbe nadležnog organa. Takva zabrana može trajati tri meseca, uz mogućnost produženja odlukom suda.

Prema podacima APR-a, u trenutku objavljivanja teksta nije bila upisana sudska zabrana raspolaganja u vezi sa kompanijom Idea marketi, niti privremena mera ograničenja.

Za sada, dakle, prodavnice nastavljaju da rade, kompanija tvrdi da je snabdevanje redovno, a dobavljači su pristali na dogovor koji bi trebalo da olakša poslovanje. Ipak, pokrenuti postupci za naplatu potraživanja, visoke obaveze i neizvesnost oko budućeg vlasništva ostavljaju otvoreno pitanje: da li je ovo samo prolazna kriza ili početak mnogo ozbiljnijih promena u jednom od najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji?

(Telegraf Biznis)