Šta čeka Srbiju u 2027. godini? EY izneo prognozu, ovo su faktori koji izazivaju zabrinutost

Privredni rast Srbije mogao bi da dostigne 3,2 odsto u 2026. godini, dok se za narednu godinu očekuje sličan tempo, od oko tri odsto. Ipak, iza ovih prognoza krije se niz izazova, od slabljenja stranih investicija i povećanja javne potrošnje do neizvesnosti u pogledu budućih ekonomskih politika.

To pokazuje oktobarski izveštaj kompanije Ernst & Young (EY) pod nazivom Macroeconomic Pulse - Serbia & Regional Highlights, u kojem se analiziraju najvažniji pokazatelji srpske privrede, ali i rizici koji bi mogli da utiču na njen dalji razvoj.

Teme za vas

Prema procenama EY, ekonomska aktivnost u Srbiji ubrzala je tokom prve polovine 2026. godine, kada je bruto domaći proizvod porastao za 3,5 odsto, nakon rasta od dva odsto u 2025.

Potrošnja građana glavni pokretač privrede

Jedan od najvažnijih zaključaka izveštaja jeste da se privredni rast Srbije sve više oslanja na domaću potrošnju.

Potrošnja domaćinstava povećana je za približno 4,5 odsto u realnom iznosu tokom prvih šest meseci ove godine, čemu su doprineli rast zarada, penzija i potrošačkih kredita.

Prema podacima koje navodi EY, realne zarade porasle su za 8,7 odsto u prvih osam meseci 2026. godine, dok je realni rast penzija iznosio 7,7 odsto. Istovremeno, povećano je i kreditiranje stanovništva.

Ovakvi trendovi doprinose rastu trgovine i uslužnog sektora, ali istovremeno ukazuju na sve veću zavisnost ekonomskog razvoja od potrošnje građana.

Pored domaćinstava, važnu ulogu imaju i državne investicije, posebno projekti povezani sa pripremama za EXPO 2027, kao i povećana ulaganja u odbranu.

Međutim, EY upozorava da je aktivnost privatnih investitora znatno slabija.

Strane investicije na najnižem nivou za više od decenije

Posebnu pažnju u izveštaju privlači usporavanje priliva stranih direktnih investicija.

Njihovo učešće u BDP-u iznosilo je svega 2,8 odsto tokom prvih osam meseci 2026. godine, što je, prema analizi EY, najniži nivo u više od deset godina.

Poređenja radi, tokom 2025. godine taj pokazatelj iznosio je oko četiri odsto.

Analitičari ovakvo kretanje povezuju sa globalnom neizvesnošću, ali i slabljenjem konkurentnosti Srbije kao investicione destinacije.

Istovremeno, javne kapitalne investicije ostaju jedan od važnih oslonaca privredne aktivnosti, što dodatno naglašava razliku između državnog i privatnog ulaganja.

Izvoz raste, ali postoji problem

Pozitivni pomaci zabeleženi su u spoljnotrgovinskoj razmeni.

Prema podacima iz izveštaja, robni izvoz Srbije dostigao je 23,3 milijarde evra u prvih osam meseci 2026. godine, što predstavlja povećanje od 11,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Najveći doprinos ostvarili su automobilska industrija, rudarstvo i proizvodnja osnovnih metala.

Ipak, EY ukazuje na važan strukturni problem: gotovo polovina robnog izvoza dolazi iz svega nekoliko povezanih industrijskih oblasti, što povećava zavisnost od poslovanja ograničenog broja velikih kompanija.

Za razliku od njih, izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda stagnirao je na približno 3,1 milijardu evra, dok je izvoz električne energije gotovo prepolovljen, između ostalog zbog nepovoljnih vremenskih uslova.

Uprkos tome, spoljnotrgovinski deficit robe smanjen je sa 6,5 milijardi evra na 5,2 milijarde evra.

Raste i pritisak na državne finansije

Povećana javna potrošnja ima svoju cenu.

EY procenjuje da bi fiskalni deficit Srbije u 2026. godini mogao da dostigne 3,6 odsto BDP-a, usled rasta rashoda za kapitalne investicije, zarade u javnom sektoru i penzije.

Dodatni izazov predstavlja inflacija, za koju analitičari očekuju da bi krajem godine mogla da bude na nivou od oko pet odsto.

Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije zadržana je na 5,75 odsto, ali EY ne isključuje mogućnost njenog povećanja ukoliko inflatorni pritisci nastave da jačaju.

Šta Srbiju očekuje u 2027. godini?

Iako prognoza za narednu godinu predviđa nastavak privrednog rasta od približno tri odsto, analitičari EY ukazuju na nekoliko značajnih neizvesnosti.

Među njima su budući pravci ekonomske politike nakon oktobarskih izbora 2026. godine, dinamika realizacije ranije započetih projekata i obim državnih ulaganja, posebno onih povezanih sa EXPO 2027.

Važan faktor biće i nastavak politike povećanja plata, penzija i drugih transfera, koji bi mogao dodatno da podstakne potrošnju domaćinstava.

Na međunarodnom planu, rizike predstavljaju povećanje kamatnih stopa vodećih centralnih banaka, inflatorni pritisci i relativno slab privredni rast važnih trgovinskih partnera Srbije, među kojima su Nemačka i Italija.

U izveštaju se posebno razmatra i uticaj veštačke inteligencije, koja bi, u zavisnosti od razvoja globalnog tržišta, mogla da podstakne produktivnost ili negativno utiče na investicije i pojedine privredne sektore.

Zaključak koji EY iznosi je da srpska ekonomija zadržava pozitivan tempo rasta, ali da će njegova održivost zavisiti od odnosa između domaće potrošnje, javnih ulaganja, privatnih investicija i spoljašnjih ekonomskih okolnosti.

(Telegraf Biznis)