Otkud odjednom toliko građana Srbije koji su izgubili svoje bitkoine: Ima li šanse da povrate šifru?

"Ljudi ne shvataju da niko osim njih ne čuva podatke za novčanike"

Kako je počela da raste cena bitkoina, tako su opet počeli da se nerviraju oni koji su davno izgubli svoje šifre za digitalne novčanike. Bitkoin je ove godine povratio svoju staru slavu, a u jednom trenutku nezaustavljivo se kretao iznad 40.000. To je nateralo mnoge da potraže svoje davno izgubljene volete. 

Prema procenama, širom sveta zaključano je 140 milijardi dolara u bitkoinima (kojih je 18,5 miliona), jer su njihovi vlasnici zaboravili lozinku. Takvih ima i u Srbiji, a mi poznajemo najmanje 5 Beograđana koji ne znaju gde su ostavili bitkoine koje su kupovali pre desetak godina, iz hobija, najviše.

Očigledno je da taj broj mnogo veći, ali se s druge strane nameću se pitanja da li su nađi sugrađani zaista izgubili šifre, da li su ih zaista imali kripto-valute, i otkud sada odjednom svi traže način kako da se dokopaju nekog digitalnog novčića.

- Ima priličan broj takvih ljudi i mene su u proteklih par godina često zapitkivali kako mogu da oporave svoje šifre - kaže za Telegraf Biznis Nikola Korbar, vrsni poznavalac kripto-tržišta i direktor Centra za ekonomska istraživanja Beograd.

Na pitanje da li je uopšte moguće vraititi svoj digitalni ključ, ili šifru, Korbar objašnjava da dosta zavisi i od uređaja koje koristite. Preciznije, ukoliko su izgubili sve podatke i menjali uređaj, a uz to brisali podatke iz log fajlova, oni mogu, uslovno rečeno, samo da "plaču".

Ima i nesavesnih ili dovoljno nezainteresovanih rudara kriptovaluta koji prođu i obuke na kojima nauče kako da čuvaju svoje digitalne novčanike i kako da se zaštite, i koji uprkos tome iznova izgube podatke.

- Ljudi ne shvataju da niko osim njih ne čuva podatke za novčanike. Postoji privatni ključ, i seed phrase, kombinacija 12 ili 24 nasumično generisanih reči. Upravo to je "pristup" novčaniku. Ako se to izgubi, zauvek se gupi pristup novčaniku pa makar imao 0,0001 ili milion bitkoina na njemu - navodi on.

Šifra je tu najmanji problem, kaže naš sagovornik. Jedna od preporuka jeste da se instalira metamask, odnosno eter novčanik za određene pretraživače, jer, i ako se izgubi loznika, ostaje privatni ključ.

Postoje i tzv. usb novčanici, što je nešto nalik trezoru.

- Ako izgubite USB, kupite novi, a podaci u sačuvani. Pomoću njih, opet možete da pristupite starom novčaniku i oni su ključni - naveo je Korbar.

Ne osporava činjenicu da postoji i mnogo onih koji pokušavaju da manipulišu ovom situacijom, i pokušavaju da dođu do nečijih tuđih novčanika a ne svojih izgubljenih.

Dobro poznati IT programer je opet molio lokalne vlasti da mu dozvole da prekopa deponiju, kako bi pokušao da nađe svoj hard disk sa bitkoinima koje je slučajno bacio. 

Nedavno se na to požalio i programer koji je zaboravio lozinku za digitalni novčanik u kojem ga "čekaju" milioni. 

Neke države, među njima i Srbija, prepoznale su digitalnu imovinu i donele zakone, čime su faktički legalizovale i regulisale mogućnost plaćanja kriptovalutama, čime je ukinut pravni rizik, recimo da će država proglasiti nelegalnim plaćanje bitkoinom i tako uništiti njegovu vrednost.

Iako je sve više onih koji ulažu baš u bitkoin, a traže i alternatvu zlatu, ima još mnogo toga da se uradi da bi se poptuno verovalo "novom zlatu".

Kada kupuju ili koriste bitkoin, građani treba da budu oprezni i svesni da to rade na sopstvenu odgovornost i da sami snose finansijske rizike koji proističu iz toga, kažu u Narodnoj banci Srbije, povodom sve češćih priča o bitkoinu i trgovini njime u poslednje vreme.

Blizanci Kameron i Tajler Vinklvos, postali su poznati javnosti jer su se obogatili pre nekoliko godina zahvaljujući eksplozivnom rastu bitkoina i drugih kriptovaluta sada se verovatno opet zadovoljno smeškaju.

Ali nisu jedini. Takvih ima i u Srbiji. Nisu baš milijarderi, ali su srećni vlasnici novčića ili više njih.

Kako je za Telegraf Biznis ispričao jedan ugledan profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, on poznaje čak četiri svoja studenta koji sigurno ovih dana zadovoljno trljaju ruke.

Šta su kartice za bitkoin?

Za plaćanje bitkoinom postoje "debitne kartice za bitkoin“, Korbar objašnjava da je to lak način konverzije.

- To su kartice koje obezbeđuju određeni provajderi novčanika - vi na njihov novčanik deponujete određenu količinu bitkoina i oni se automatski mogu konvertovati u lokalnu valutu. Trgovci u Srbiji izdaju račun u dinarima, i često ne znaju da se koristio bitkoin jer su na svoj račun dobili dinare - isto kao kada mi koristimo naše dinarske kartice u inostranstvu, sistem sam konvertuje za određenu proviziju - objašnjava Korbar.

Kada cena pada?

Ovih dana bitkoin je potonuo 35 odsto, a na cene kako Korbar objašnjava, utiče više faktora.

- Prvi i osnovni razlog je što su varijacije cene špekulantima neophodne jer na taj način na dnevnom nivou ostvaruju ogromne zarade. Što je vrednost kriptovalute stabilnija, tako njima postaje manje interesantna. Drugi razlog je taj što se ljudi ne edukuju već naglo reaguju na vesti, i čim bude neka loša vest, cena odmah pada i supotno - priča Korbar.

Objašnjava da mediji takođe igraju veliku ulogu i neposredno utiču na oscilacije u ceni.

- Često možemo videti prognoze da će bitkoin biti trideset, četrdeset, pedeset ili više hiljada dolara, onda svi kupuju, da bi nekoliko dana kasnije videli neku lošu vest, i cena odmah ide dole .-

Kako je rekao, s druge strane, veliki broj država počinje da uvodi zakonske regulative, kao što su porez na trgovanje, rudarenje, porez na dobit (bar kod nekih). Jedan od najvećih faktora potražnje, navodi on, je taj što menjačnice imaju politiku da sa bitkoinom kupuju sve ostale kriptovalute - prvo morate da kupite bitkoin, pa da ga prebacite u drugi koin, i tako se potražnja održava na visokom nivou.

(Telegraf Biznis)