Banke odbijaju one koji imaju posla s kripto-valutama u Srbiji: Spisak stvari koje koče to tržište kod nas

Poslovne banke zakonski imaju prava da odbiju svakog klijenta pa i firme koje se bave ovom oblašću, ali da li može drugačije?

Banke u Srbiji nisu zainteresovane da uđu u dublju saradnju sa kompanijama i pojedincima koji imaju veze sa kripto-valutama. Ovo za naš portal potvrđuju i iz prve naše kripto menjačnice.

Tradicionalne finansijske institucije kao da se još uvek opiru novim modelima poslovanja, pre svega digitalnim. 

Teme za vas

Proveravali smo sa našim sagovornicima,koje su osnovne prepreke a koje trenutno koče razvoj kripto-tržišta u našoj zemlji. Odnosno, koji pravni koraci bi bilo od pomoći.

"Poput pionira u svim drugim biznisima, i mi imamo izazove sa tradicionalnim finansijskim institucijama. Mi smo deo industrije kriptovaluta koja ima veliku ambiciju i nismo iznenađeni izazovima koje ona postavlja pred učesnike na tržištu koji su navikli na neka "starija vremena", ali smatramo da ona trenutno nije dovoljno velika kako bi poremetila bilo koji sistem i stoga ne vidimo potrebu za prestrogim stavom finansijskog sektora", kaže za Telegraf Biznis Marko Bogdanović iz ECD.

Kako kaže, nije sve na mrtvoj tački, i određene pomake vide:

"Verujemo da će se te stvari sigurno menjati - već imamo upite nekih banaka, koje su se pokazale kao najprogresivnije, da ih uvedemo i objasnimo im principe blokčejn tehnologije i kriptovaluta koje bi one mogle da primene u poslovanju i olakšaju iskustvo svojim korisnicima. Sa druge strane, razumemo i izazove banaka koje su takođe pred regulativom u obavezi da dodatne resurse posvete klijentima koji trguju ili poseduju kriptovalute, naročito jer su novi propisi i dalje nepoznanica za mnoge", dodaje naš sagovornik.

Poslovne banke zakonski imaju prava da odbiju svakog klijenta pa i firme koje se bave ovom oblašću, i jasno nam je da je potrebno zaštiti korisnike i biti oprezan prilikom testiranja inovacija, dodaje on.

Ipak, vredi pomenuti i neke od finansijskih giganata na evropskom i svetskom nivou koji su se u proteklim godinama već upustili u testiranje i primenu ovih inovativnih tehnologija. Imena kao što su JP Morgan, Wells Fargo i Goldman Sachs dovoljno govore o potencijalu koji postoji u ovoj industriji.

"Tokom više od 10 godina poslovanja trudili smo se da budemo od pomoći regulatorima i doprinesemo prilikom kreiranja Zakona o digitalnoj imovini. Prilikom procesa dobijanja dozvole od Narodne banke Srbije prošli smo brojne korake i možemo da povučemo paralelu između ovdašnjih propisa i MiCA-e u EU. Iako se ona tehnički ne odnosi na nas za sada, postoji dosta podudaranja po pitanju svega što regulator očekuje od učesnika na tržištu", kaže nam Bogdanović.

Postoje neki primeri koji bi očigledno mogli da budu unapređeni kako bi bili više u duhu vremena i industrije. Primer toga je svakako prijava poreza koja se isključivo podnosi na papiru.

(Telegraf Biznis)