Ovo je Kina koja plaši Ameriku: Roboti, reaktori topliji od Sunca i leteći taksi, ali sistem se trese iznutra

Kina je poslednjih godina postala sinonim za tehnološki uspon bez presedana. Dok su nekada kopirali zapadne ideje, danas razvijaju tehnologije koje izazivaju strahopoštovanje. Grad Hefei postao je epicentar inovacija: iz tamošnjih laboratorija nastala je plazma tehnologija za lečenje raka, a lokalne metro stanice već koriste sigurnosne uređaje zasnovane na nuklearnim istraživanjima. U isto vreme, kineske firme uvode kvantno sigurne mobilne mreže, dok humanoidni roboti izlaze iz fabrika i predstavljaju novu industrijsku granu.

Poseban fokus države je na "lancu inovacija". To je proces u kome ideje iz državnih laboratorija dobijaju finansije, stručnu podršku i ulazak na tržište. Naučnici dobijaju državne grantove, lokalne vlasti im pomažu da osnuju firme, a industrijske zone nude infrastrukturu i investicije. Tako je kompanija Fusion Energy Tech, nastala iz nuklearnog instituta u Hefeiju, najavila komercijalizaciju fuzione tehnologije "toplije od Sunca". Sličan put prošao je i startap Theseus iz Čongćinga, koji je 2019. bio grupa istraživača iz instituta u Sijanu, a danas je lider u proizvodnji senzora i AMOLED ekrana u saradnji sa China Mobile.

Teme za vas

Kako Kina dominira - i gde su granice

Državna ulaganja donela su Kinezima dominaciju u sektorima kao što su električna vozila, litijumske baterije i robotika. Xiaomi, poznat po pametnim telefonima, postao je proizvođač automobila za samo tri godine, dok Kina prednjači i u industriji letećih taksija, spajajući znanja iz oblasti dronova i EV tehnologije. Nacionalni fond od bilion juana, pod kontrolom Nacionalne komisije za razvoj i reforme, finansira tehnološke projekte širom zemlje, dok Ministarstvo industrije nadgleda komercijalizaciju istraživanja.

Međutim, ovakav model ima visoku cenu. Subvencije dostižu do 2% BDP-a, privatni investitori se povlače, a u mnogim sektorima vlada prezasićenost. Većina proizvođača električnih vozila posluje sa gubicima, a humanoidni roboti se gomilaju iako potražnja još ne postoji. Strani pritisci dodatno otežavaju situaciju: vlade širom sveta ograničavaju kineski izvoz i pristup tržištima. Javni dug, uključujući obaveze lokalnih vlasti, dostigao je 124% BDP-a, što izaziva sumnju u dugoročnu održivost sistema.

Može li se kineski stampedo zaustaviti

Kina je stvorila model koji spaja nauku, državu i biznis na način bez premca u svetu. To joj je donelo status sile koja oblikuje budućnost tehnologije, od fuzione energije i kvantnih mreža do letećih taksija. Ali isti taj model mogao bi postati teret koji preti da sve uruši. Preveliko oslanjanje na državne subvencije, nedostatak tržišne discipline i rast dugova mogli bi zakočiti uspon koji je do sada izgledao nezaustavljivo.

Svet posmatra kineski uspon sa divljenjem, ali i sa strepnjom. Pitanje koje visi u vazduhu je: da li će zemlja koja danas pravi tehnologije budućnosti uspeti da izdrži pritisak sopstvenog sistema?

(Telegraf Biznis)