Da li vam smeta ako šef nema diplomu fakulteta, a vi imate? (ANKETA)

Postoji (ne) pisano pravilo da se unutar kompanije ne komentarišu plate zaposlenih, a često ni beneficije koje neki radnik ima. Ali, potpuno je jasno da je vaš šef na mnogo boljoj poziciji od vas, u svakom smislu. Da li vam smeta ako je uspešniji i zarađuje više, a manje je obrazovan od vas?

Ova tema je stara maltene koliko i čovečanstvo. Među ljudima je uvek bilo neke vrste rivaliteta, posebno ako su ambiciozni, obrazovani, uspešni. Takođe, generalno se više "bune" oni kojima smeta "nepravda".

Teme za vas

Ali, na internetu se često povede polemika o tome da li šef može da bude manje obrazovan od svojih podređenih, kao i da li je fakultet jedino merilo uspeha i visokog obrazovanja?

Živimo u društvu u kojem je fakultetska diploma i dalje alfa i omega, mada recimo, brojne svetske kompanije preispituju njen značaj u poslednje vreme. Umesto toga, tehnološki divovi prednost daju specifičnim veštinama koje se ne mogu steći u školi ili pokreću sopstvene kurseve, gde obučavaju kadar za ono što im treba.

S druge strane, odmalena nas uče da treba biti dobar đak, završiti fakultet, te da gimnazija bez daljeg školovanja nema poentu. Ipak, činjenica je da postoji priličan broj direktora koji imaju završenu samo gimnaziju ili srednju školu, ali na razgovoru za posao - traže ljude s fakultetskom diplomom.

Ti isti ljudi, naravno, imaju dosta nižu platu od direktora, bez obzira na viši stepen obrazovanja. Dešava se i to da dolazi do rivaliteta među samim direktorima: onima koji imaju manju platu, a bolje veštine, naspram direktora s minimalnim stepenom obrazovanja (za to mesto), i platom od nekoliko hiljada evra.

Tim Kuk, šef Epla, ima rezon da ljudima ne treba da traži diplomu s fakulteta, jer je ni on sam nema. Isto tako, trenutno drugi najbogatiji čovek sveta, prema Blumbergovom indeksu milijardera - Ilon Mask, uopšte ne gleda da li kandidat za posao ima diplomi čak i srednje škole. Njemu je važno da ima "ono nešto".

Treba pomenuti da je Ilon Mask ponosni vlasnik dve diplome, Queen's Univerziteta u Kingstonu i Univerziteta u Pensilvaniji.

Zanimljivo je i to da danas, u doba korone, na tržištu rada prednost imaju muškarci i to oni u srednjim godinama ili čak nadomak penzije, ali na dobrim pozicijama. Prvi na udaru krize su mladi, uglavnom sa "slabim" ugovorom i žene oko 45. godine života.

S druge strane, brojne studije potvrđuju da je za šefa najbolje odabrati osobu koja je lider i nema previše empatije, a koja ima bogato iskustvo u radu. Činjenica je da ne može svako da "komanduje", bez obzira na stepen obrazovanja. Čak i u kolektivima gde se direktor zbliži sa svojim radnicima, on pre svega treba da im bude autoritet.

Ima i onih stručnjaka koji govore suprotno.

- Pogrešno je verovanje u mnogim kompanijama da treba da unapredite najiskusnije ljude na rukovodeća mesta. Oni će tako često "najboljeg" programera učiniti novim rukovodiocem ili promovisati "najboljeg" prodavca da bude šef ostalima. Ali, biti dobar u poslu ne znači biti dobar menadžer - kaže Aleksander Kjerulf, internacionalni autor na temu zadovoljstva na poslu.

Dalje navodi, "u drugim organizacijama, za dobijanje unapređenja nije uvek važno koliko ste dobri u poslu ili koliko imate iskustva, već koliko dobro igrate političke igre na radnom mestu".

Kaže da se radi o tome koga poznajete, ko vas vodi na ručak kada je pauza na poslu. Prema njegovom iskustvu, ljudi sve više pažnje posvećuju izgledu i ponašanju na poslu, kao i činjenici koga sve znaju i sa kim su "dobri" - nego tome da adekvatno urade svoj posao.

(Telegraf Biznis)