SZO: Prekovremeni rad najveći okidač za urušavanje zdravlja, mnogi rade 55 sati nedeljno ili više

Studija, sprovedena sa Međunarodnom organizacijom rada (MOR), takođe je pokazala da su skoro tri četvrtine onih koji su umrli usled dugih radnih sati - bili muškarci srednjih godina ili stariji

Dugi radni sati odnesu stotine života godišnje, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO). Prva globalna studija ove vrste pokazala je da je 745.000 ljudi umrlo 2016. godine od moždanog udara i srčanih tegoba, zbog mnogo vremena provedenog u poslu.

Teme za vas

Izveštaj je otkrio da su ljudi koji žive u jugoistočnoj Aziji i zapadnom pacifičkom regionu bili najviše pogođeni. SZO je takođe rekla da se taj trend može pogoršati zbog pandemije kovid-19. Zapravo, i neke druge studije su potvrdile da je zaposlenima ugroženo i mentalno, ne samo fizičko zdravlje.

Istraživanje je pokazalo da je rad od 55 sati ili više nedeljno povezan sa 35% većim rizikom od moždanog udara i 17% većim rizikom od umiranja od srčanih bolesti, u poređenju sa radnom nedeljom od 35 do 40 sati.

Studija, sprovedena sa Međunarodnom organizacijom rada (MOR), takođe je pokazala da su skoro tri četvrtine onih koji su umrli usled dugih radnih sati - bili muškarci srednjih godina ili stariji. Jedan takav, Džonatan Frostik (45), oglasio se na LinkedIn-u pre više od mesec dana.

"Dakle, imamo sam infarkt. To nije ono kako sam planirao da provedem nedelju. Bilo je prilično regularno buđenje u 4 ujutru, jutarnja kafa, odlazak do lokalnog parka, šoping i kasni ručak. Seo sam za sto u 16 sati da se pripremim za novu radnu nedelju. A onda, nisam mogao da dišem...".

Frostik je na poslovnoj mreži napisao detaljan post i podelio svoju fotografiju iz bolnice.

Iako pomenuta studija nije pokrivala period pandemije, zvaničnici SZO rekli su da su skok u radu na daljinu i ekonomsko usporavanje možda povećali rizike povezane sa dugim radnim satima. U izveštaju se navodi da je prekovremeni rad odgovoran za otprilike trećinu svih bolesti prouzrokovanih poslom.

Istraživači kažu da se na jednoj strani nalaze fiziološke reakcije na stres, a na drugoj strani je stvaranje loših navika kao što je posezanje za cigaretama i alkoholom, manjak sna, nezdrava ishrana, preskakanje treninga. I pre nego što je nastupila ova kriza, povećavao se broj ljudi koji rade duže nego što treba, na oko 9% ukupne globalne populacije, rekla je SZO.

(Telegraf Biznis)