Da li rad na daljinu dolazi sa određenom "kaznom"? Na meti su bolja zarada i mogućnost napredovanja
U kom smeru će se nadalje odvijati tržište rada? Možda dobijemo jasniju sliku ove godine
Gotovo je teško setiti se perioda pre pandemije, kada je fleksibilan rad bio izuzetak, a ne norma. Bez obzira da li se fleksibilnost odnosila na "proizvoljno" radno vreme ili mogućnost rada van kancelarije, oni čiji su poslovi bili strukturirani netipično - samim tim su se razlikovali od svojih kolega.
Ali, ma koliko se mislilo da su u prednosti, često bi platili cenu tog fleksibilnog rada. Ukratko, BBC ovih dana piše da bi radnici na daljinu mogli da plate određene "penale" zato što ne dolaze na posao, kao svi ostalo: te "kazne" vezane su za platu ili odsustvo napredovanja.
Rad od kuće je, recimo, u Sloveniji uvećan čak 100 puta otkako je krenula svetska korona kriza, a i mnoge druge zemlje su ga prihvatile, mada je činjenica da ga i dalje prati negativnija konotacija. Tačnije, i sami poslodavci pa i zaposleni, imaju predrasude i dileme o onima koji ne dolaze na posao, a vode se kao da rade.
S druge strane, da "nova" vrsta rada ima svojih mana dokazuje i podatak o tome kako su žene prilično "pogođene" radom od kuće, jer su im se tokom tog perioda nagomilale brojne poslovne obaveze, zajedno sa privatnim, poput brige o porodici. Žene su tokom prethodne dve godine imale dvostruko veće šanse da rade fleksibilno, u poređenju s muškarcima.
Ipak, preokret koji smo doživeli u protekle dve godine, i činjenica da su milioni zaposlenih u mnogim industrijama dokazali da fleksibilan rad može biti veoma produktivan, možda promene ove percepcije. Lideri i donosioci odluka koji su se ranije mrštili na pomen fleksibilnog rada, imali su priliku da i sami iskuse drugačiji režim i otkriju da da im se to, možda, dopada.
Ustvari, brojne velike organizacije izjavile su da ne planiraju da vrate radnike u kancelariju - puno radno vreme, uprkos ublažavanju mera u nekim zemljama.
Sa tako značajnim pomakom, oni koji žele da rade fleksibilno mogu se nadati da će negativnost povezana sa netradicionalnim obrascima rada nestati. Ali, s druge strane, stvari možda nisu tako jednostavne.
"Biti prisutan" negde ostaje moćna sila, a radne kulture i dalje favorizuju one koji provode više vremena sa menadžerima. Uz ove faktore u igri, ostaje da se vidi da li će "kazna" fleksibilnog rada ponovo stupiti na snagu.
Tradicionalno, nekonvencionalne radne postavke su ranije mahom bile rezervisane za majke koje su "žonglirale" s obavezama, tako da usklade porodične izazove sa zahtevima karijere.
Ipak, prisilni prelazak na, sada već široko rasprostranjen rad na daljinu, kao i činjenica da su ga mnogi ljudi prihvatili, znači da fleksibilan rad više nije rezervisan samo za majke, ili žene generalno. Tri četvrtine radnika u Ujedinjenom Kraljevstvu kaže da im je ravnoteža između poslovnog i privatnog života važnija, nego što je bio slučaj pre pandemije.
Poslodavci počinju da reaguju na ovo. Broj poslova koji se oglašavaju kao "rad na daljinu", porastao je za otprilike 20% od 2020. godine, kako se potražnja povećava. Za mnoge radnike, otvara se pitanje kako njihova karijera može da bude u skladu s načinom života: za njih, to je "želja", a ne "potreba".
(Telegraf Biznis)