Bilo je ako ti nećeš, ima ko hoće. Sad više neće niko: Jadranska obala bez konobara, gde je problem?

U hrvatskom turizmu dugo je važilo pravilo: ako ti nećeš posao, ima ko hoće… Ali sada više nema ko hoće. Presušila je i sezonska radna snaga iz Srbije ili BiH.

Uoči turističke sezone u Hrvatskoj ponovo su glasne stare žalopojke. Procenjuje se da će i ovog leta nedostajati oko 35.000 konobara, kuvara, sobara, recepcionera… Te vesti dolaze uz određeno iznenađenje, premda iznenađenja ne bi smelo da bude – ovo je hroničan hrvatski problem, piše DW.

Enigme nema: Hrvati u naponu radnog veka masovno odlaze na Zapad gde rade za veće novce. Nema više radne snage u siromašnijoj Slavoniji da se leti preseli na Jadran, ali je nema dovoljno ni u BiH, Srbiji, Makedoniji.

Teme za vas

Iscrpljen je kadrovski basen u neposrednom susedstvu, pa se sve više poseže za popunom iz Azije, kao i ranije u sektoru građevinarstva: Nepal, Filipini, Indija…

Uvek isto čuđenje

- Godinama sam uzalud upozoravao na taj problem u turizmu. No pristup nam je stihijski, a čuđenje svaki put isto, mada je i problem isti. Čudni smo u stvari mi koji se tako čudimo - kaže za DW Damir Krešić, direktor Instituta za turizam u Zagrebu.

Krešić moguće rešenje vidi u ozbiljnom poduhvatu države, poslodavaca i sindikata – da se izradi nova strategija za celu ekonomiju, pa vidi koliko radnika iz koje struke treba zemlji.

Jer, kaže, uvoz sezonske radne snage iz Azije pokazuje nedostatke.

- Pokazuje se da nisu dobro rešenje za naše ugostitelje, ali sad već nemamo mnogo izbora, barem ne za ovu i sledeću sezonu - priča Krešić.

On ističe da nema ništa protiv ljudi s drugog kontinenta.

- Oni mogu biti marljiviji ili pošteniji radnici od nas samih, nema tu pravila. Problem je uslužna industrija u kojoj hrvatski radnik ovde uvek nudi kvalitetnije autentično iskustvo domaćinstva - drži Krešić.

Budućnost se ne gradi na uvozu

Pri tome je Hrvatska u najbližem susedstvu mogla da vidi svoju budućnost. Recimo, Vladimir Blagojević, portparol Privredne komore Republike Srpske, izjavio je da nema grane kojoj u ovom trenu ne nedostaje radna snaga.

Mnoge je privukla gravitaciona sila hrvatskog turističkog tržišta. Tako iz Trebinja, grada s oko 30.000 stanovnika, leti i po dve hiljade ljudi odlazi na rad u obližnji Dubrovnik.

Taj se susedov problem nije video iz Hrvatske, sve dok hrvatsko tržište nije zastenjalo usled iste nevolje.

- Budućnost se ipak ne gradi na uvozu radne snage, a bez domaćih radnika nema ni održivog razvoja - smatra Goran Rihelj, urednik turističkog portala HrTurizam.hr.

- Godinama se upozoravalo na problem malih plata u turizmu, kao i jako loše radne uslove. No vladala je mantra – ako nećeš ti, ima ko hoće. Sada se to vratilo kao bumerang. Otvorile su se granice, i balon je pukao, a sad se svi čude - dodao je on za DW.

Rihelj kaže da Hrvatska nije strateški pristupila tako dubokom problemu.

- Kako stalni sezonac može planirati budućnost, porodicu, kupiti stan, automobil? Kako neko može da raditi sedam dana nedeljno, bez dana slobodnog, a pričamo o turizmu gde je usluga imperativ?

Prema rečima ovog novinara, i nivo usluge nužno pada kada radnici nisu obučeni i nemaju iskustvo. Rihelj se onda pita: „Kako opravdati cenu smeštaja s lošom uslugom i izvedbom?“

(Telegraf.rs)