Dok se u Srbiji njih troje bori za jedno mesto, ovo su 4 posla koja su sigurna u vreme krize

Danas je izašao novi izveštaj o inflaciji za zemlje EU i Srbije, pa nije zoreg podsetiti se šta "prolazi" na tržištu rada

Danas su stigli izveštaji o inflaciji, u kojima se navodi da su troškovi života svuda u svetu veći. Na toj listi, 12 zemalja Evrope je ispred Srbije, odnosno, procentualno, ima veću stopu inflacije.

Ona nastavlja da raste, izazivajući haos na berzi, a kompanije počinju da se pripremaju za najgore otpuštanjima, zamrzavanjem zapošljavanja i, u nekim ekstremnim slučajevima, ukidanjem ponuda za posao.

Iznenadna promena u dinamici tržišta rada, posle nekoliko meseci velikih prilika za zapošljavanje i povećanja plata zaposlenih, naterala je mnoge zaposlene da se pitaju šta dalje.

Ako razmišljate da uskoro promenite radno okruženje, trebalo bi da znate da, iako nijedan posao nije u potpunosti otporan na recesiju, određene industrije imaju tendenciju da budu lošije od drugih tokom krize.

Tokom Velike recesije, koja je trajala od 2007. do 2009. godine, građevinski i proizvodni sektori su doživeli značajan pad zaposlenosti, prema podacima Biroa za statistiku rada.

To je zato što tokom ekonomske krize ljudi obično ograničavaju svoju diskrecionu potrošnju i odlažu velike kupovine, uključujući automobile i nove kuće, kaže Karen Dajnan, profesorka ekonomije na Univerzitetu Harvard i bivši glavni ekonomista u Ministarstvu finansija SAD. Ona predviđa da će ove industrije imati slične obrasce ako uskoro dođe do recesije.

Pokazalo se da su industrije koje su najotpornije na recesiju a koje nude siguran posao tokom ekonomskog pada sledeće:

- zdravstvena zaštita (nega)

- vlada

- računari i IT

- obrazovanje

Zajednička nit između ovih industrija, objašnjava se, jeste da su manje osetljive na promene kamatnih stopa, a ljudi zavise od ovih usluga „bilo da je ekonomija u procvatu ili je u recesiji“.

Iako su se škole borile da zaposle i zadrže osoblje nakon pandemije Covid-19, obrazovanje može biti stabilan sektor u teškim vremenima. Očekuje se da će se povećati potražnja za radnicima na koledžima i univerzitetima širom SAD i sveta ako nastupi recesija, jer će više ljudi tražiti visoko obrazovanje „kao način da steknu nove veštine i poboljšaju izglede za posao“.

Bez obzira da li tražite novi posao ili ne, naglašava se važnost usavršavanja vaših profesionalnih veština kako biste mogli da budete konkurentniji i vredniji radnik odnosno, bolje plaćen. Proverite koje se veštine najčešće pojavljuju u oglasima za posao za koje ste zainteresovani i počnite da ih praktikujete ili pitajte svog šefa da li vaša kompanija nudi kurseve za profesionalni razvoj ili vebinare.

Iako ne možete mnogo toga da uradite pored redovnih obaveza na poslu, probajte da u slobodno vreme naučite još neku veštinu koju danas poslodavci traže jer će to biti u narednom periodu vaše najbolje osiguranje.

Šta se kod nas traži, a šta je na tržištu?

Kako je trenutno kod nas? Prema poslednjim istraživanjima, psihologija i medicina i dalje su najtraženiji smerovi budućim brucošima, na primer.

Maturanti su ove godine i prepoznali neke nove aktuelne studijske programe koji su aktuelni na tržištu rada te na grafički dizajn takođe na jedno slobodno mesto konkurišu 3 studenta. Sajt Startuj.com je analizirao ponudu poslova i odnos upisanih na fakultetima na Univerzitetima u

Srbiji.

U prethodnih par godina najtraženija oblast među budućim brucošima bila je psihologija a taj trend se i ove godine nastavlja. Na Univerzitetima širom Srbije bilo je samo 371 mesto za upis dok je za ovaj smer prijavljeno čak 1268 kandidata, što je nešto više od tri kandidata na jedno slobodno mesto.

Psihologija je bila najtraženija na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je više od četiri kandidata konkurisalo na jedno slobodno mesto. Kada pogledamo u odnosu na prethodne godine imamo mali pad interesovanja za ovaj smer gde je prethodne godine bilo više od četiri mesta

kandidata na jedno slobodno mesto. Što se tiče ponude poslova na sajtovima Poslovi Infostud i Startuj.com možemo videti da je za ovu oblast u prethodnih godinu dana bilo oglašeno nešto više od 1000 oglasa.

Tržište rada je heterogeno i ima stalnu tendenciju promene, a to mladi ljudi dobro prepoznaju i koriste priliku da nakon fakulteta što lakše dođu do posla. Ove godine grafički dizajn se izdvojio kao jedan od najtraženijih smerova kada je u pitanju odnos slobodnih mesta i broja prijavljenih. Za

grafički dizajn ove godine je raspisano 114 slobodnih mesta, dok je broj prijavljenih kandidata bio čak 357, što je nešto više od tri kandidata na jedno slobodno mesto.

Zbog ogromne potrebe za IT stručnjacima i uslovima koje diktira tržište u ovom sektoru već duže vreme vlada veliko interesovanje za ovu oblast. Ukupno slobodnih mesta za ovu oblast bilo je 4144 dok je broj prijavljenih bio 7386. Za Elektrotehnički fakultet konkurisalo je čak 1162 kandidata na slobodnih 720 mesta.

Najtraženiji smer na ETF-u bilo je Softversko inženjerstvo gde se prijavilo 447 kandidata na 180 slobodnih mesta. Fakultet organizacionih nauka je jedan od najtraženijih fakulteta a izdvaja se smer Informacioni sistemi i tehnologije gde je bilo 480 mesta i preko 2000 prijavljenih.

Takođe, i ostali fakulteti ovog usmerenja na svim Univerzitetima imaju veći broj prijavljenih u odnosu na broj slobodnih mesta. Među traženijim bili su Elektronski fakultet u Nišu, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu itd.

Skoro 15% oglasa bilo je namenjeno IT kandidatima. Prema podacima najvećeg sajta za zapošljavanje IT kandidata HelloWorld.rs najtraženije tehnologije bile su: JavaScript, SQL, Java, Python, C#, .NET, PHP.

(Telegraf Biznis)