Karoši je fenomen o kojem niko ne priča: Procena je da "usmrti" do 10.000 ljudi godišnje

U svetu se već uveliko ustalio termin "izgaranje na poslu", ali su Japanci i u tome, nažalost, otišli korak dalje...

Poznata je radna etika u Japanu, bilo da je ona nastala "milom ili silom".

Ali, ma koliko bili dugovečan i vredan narod, sa posebnom fizolofijom življenja, svakako nisu svemoćni niti imuni na probleme koji pogađaju sav ljudski rod.

Teme za vas

Telegraf Biznis se u svojim tekstovima neretko bavi upravo temom "burnout"-a, odnosno izgaranja na poslu, jer smatramo da je briga o zaposlenom i njegovom mentalno-fizičkom zdravlju - ključna.

Takođe, više o temi možete pratiti putem našeg bizcast-a "Kako si na poslu?", ali ono o čemu danas želimo da vas edukujemo jeste pojam karoši (karoshi), nastao u Japanu, kao sindrom-posledica prekomernog rada.

Naime, iako ovo stanje može pogoditi sve ljude, bilo gde na svetu, Japanci su mu prvi dali ime. Fenomen "karoshi" (過労死) doslovno znači "smrt od prekomernog rada".

Od naftne krize 1973. godine, restrukturiranje rada u Zemlji izlazećeg sunca stvorilo je radno okruženje u kojem se rad više od 70 sati sedmično smatra "normalnim", pa čak i časnim.

Međutim, devedesetih godina su se jasno videli razarajući efekti tog fenomena, sa pričama o zaposlenima koji su pronađeni mrtvi u svojim kancelarijama, posle prekovremenog rada, ili koji su odlučili da izvrše samoubistvo jer više nisu mogli da podnose pritisak na poslu.

Od tada su japanski sociolozi i istraživači proučavali ovaj kulturološki fenomen, za koji se do nedavno verovalo da je jedinstven za Japan. Inače, Ministarstvo zdravlja Japana je 1987. godine pravno priznalo postojanje "karošija" kao ozbiljan društveni problem.

Suočena sa porastom broja smrtnih slučajeva i samoubistava, japanska vlada je kreirala telefonsku liniju za pomoć, koja prima između 100 i 300 poziva svake godine. Zvanično, japanska vlada registruje oko 200 zahteva za karoši "povrede na radu" godišnje, iako neki aktivisti procenjuju do 10.000 smrtnih slučajeva godišnje od karošija.

Prema SZO, prekomerni rad i stres na poslu doveli su do 745.000 smrtnih slučajeva od moždanog udara i ishemijske bolesti srca u 2016 godini. To je bila prva globalna studija koja analizira smrti i bolesti povezane sa prekomernim i produženim radom.

Izveštaj je zaključio da je rad 55 ili više sati nedeljno povezan sa 35% većim rizikom od moždanog udara i 17% većim rizikom od umiranja od srčanih bolesti. Još jedna zabrinjavajuća činjenica objavljena u studiji je da se smrti često dešavaju čak i decenijama kasnije.

(Telegraf Biznis)