Sagoreli ste na poslu? Koliko je vaš šef kriv za to, a šta je do vas?
Da li je "burnout" posledica nerealnih zahteva poslodavca, loših odnosa u kolektivu, loše organizacije posla ili je nešto drugo uzrok pojave ovog sindroma?
Sagorevanje ili "burnout" jedna je od autentičnih boljki savremenog sveta, a posebno njegovog korporativnog podsistema.
Može imati različite uzroke i može se desiti ljudima na potpuno različitim pozicijama, ali simptomi su uvek slični. Sagovornici Telegraf Biznisa kroz naše emisije saglasni su da se "burnout" ne dešava preko noći, već kroz kontinuirano zanemarivanje brige o sebi.
Međutim, ono što se retko priznaje jeste da postoji odgovornost i poslodavaca.
Naime, svaki sedmi radnik je iskusio ovaj problem u poslednjih godinu dana. To je pokazala studija koja je uključila više od 10.000 radnika u okviru Asana izveštaja o anatomiji rada.
Istraživanje je takođe naglasilo negativan uticaj koji sagorevanje može da ima na organizaciju, pri čemu 70 odsto tzv. C-suite lidera (direktori na raznim pozicijama) - kaže da izgaranje utiče na njihovu sposobnost da donose odluke.
Pored toga, nalazi su pokazali da svako ko na radnom mestu pati od sagorevanja ima veći rizik od niskog morala (35 procenata); manje je angažovan (30 procenata); pravi više grešaka (27 procenata); i napušta kompaniju (25 procenata).
Da li je "burnout" posledica nerealnih zahteva poslodavca, loših odnosa u kolektivu, loše organizacije posla, nedostatka samopouzdanja ili je nešto drugo uzrok pojave ovog sindroma?
O tome smo razgovarali sa dr Tamarom Tomović, koja je psihoterapeut i business coach. Kako kaže doktorka za naš portal, zapravo, može biti mešavina svega toga.
- Pokazano je da nerealni i nejasni ciljevi, previše posla, neorganizovanost, loši međuljudski odnosi, nedekvatna organizaciona kultura, nejasni kriterijumi nagrađivanja, postojanje privilegija za pojedince, nemogućnost napredovanja pospešuju mogućnost za za nastanak sindroma izgaranja - kaže nam dr Tomović.
Prema njenim rečima, pojedinci koji imaju niže samoprihvatanje koje nadoknađuju kroz postignuća, perfekcionizam, nedovoljna kompetentnost za izvršavanje zadataka koje obavljaju i nerealna očekivanja mogu da pospeše nastanak sindroma izgaranja.
I svetski stručnjaci apeluju da timovi moraju biti pravilno popunjeni da bi se suprotstavili ovom problemu; kompanije treba da se bolje pozabave ravnotežom između posla i privatnog života. Na zdraviju radnu atmosferu, kažu, utiče i povećanje broja zaposlenih.
Pored toga, lideri imaju centralnu ulogu i mogu da modeliraju zdravu ravnotežu između posla i privatnog života tako što odlaze u 17h, da pokupe svoju decu, na primer. Dodatno, preporuka je da zaposleni, rukovodioci i menadžeri timova rade zajedno, kako bi se osiguralo da se kulture prekomernog rada ne šire.
Međutim, istraživanje je takođe pokazalo da se više od polovine (51 odsto) radnika ne oseća prijatno da razgovara sa svojim menadžerom o sagorevanju. Smatramo da je važno da govorimo o sagorevanju na poslu, kao i da naučimo da prepoznamo simptome i odgovorimo na uzroke.
O tome dosta pričamo u podcastu Kako si na poslu, i želimo da se više čuje o ovoj važnoj temi. Zato tokom februara podcast realizujemo u saradnji sa proizvodom "Neurocalm" Zdravlja Leskovac.
NEUROCALM je dodatak ishrani koji doprinosi očuvanju normalnih funkcija moždanih akivnosti sa pozitivnim delovanjem na koncentraciju i pamćenje. Ovakvo delovanje rezultat je kombinacije vitamina, minerala, aminokiselina i antioksidanasa..
(Telegraf Biznis)