Od sluge do preduzetnika: Zoran se iz Italije vratio sa idejom, ispred njihove radionice čekalo se u redovima
Zoran Ignjatović iz Smedereva polovinom prošlog veka otisnuo se put Italije. Namera mu je bila da je obiđe i da kupi farmerke. Ipak iz te evropske zemlje vratio se bez farmerki, ali sa sjajnom idejom za biznis. U kesi nije bilo pantalona, već pakovanje feroda.Upravo od toga je ovaj Sederevac napravio i zanat, i posao, i život. Zaradio je za sebe, ali i otvorio vrata mnogima.
- Tih 60-ih godina prošlog veka našao sam se u Trstu, ne planirajući ništa osim da kupim garderobu. Međutim, video sam u izlogu ferode i dobio sjajnu ideju, jer niko tada kod nas nije radio. Kupio sam malo pakovanje, nešto za probu. I sve sam ih ugradio u roku od mesec dana. Onda sam otišao nazad u Italiju i vratio se sa torbom punom feroda, 40–50 pari. Sve sam prodao odmah, kaže za RINU Zoran.
Teme za vas
Aleksandar je završio ekonomiju pa otišao u zanatlije: "Potrebno je snage i izdržljivosti, mnogi odustanu"
Od ribara do ugostitelja: Na večeru u Šućrovoj konobi čeka se i po deset dana
To je bio samo početak njegovog sjajnog biznisa. Ubrzo je, umesto u gepeku, robu u Srbiju iz Italije dovozio u šleperima. Prešao je i na teretni program, posebno važan za traktore, koji su zimi masovno remontovani u zadrugama širom Srbije.
- Angažovao sam i dodatne radnike da postignemo obim. Imali smo toliko posla da je radionica bila puna i danju. Još imam jednu iz tog vremena, vidi se kako su nitne prekivane. Nova lamela za Ferguson 558 tada je koštala 1.200 maraka, a mi smo je remontovali za 600. Zadrugari su stajali u redu, priseća se Smederevac.
Radionica Ignjatovića postala je poznata ne samo u Smederevu, već i daleko van regiona. Ferode i lamele koje je pravio prodavale su se i van zemlje. I danas ljudi dolaze u radionicu, menjaju kočnice, popravljaju traktore.
– Sve smo to postigli uz trud, znanje i osećaj da u svakom problemu leži neka nova prilika, poručuje Zoran.
Ipak dok ubira plodove svog rada, ovaj sada uspešni privrednik priseća se i jako teškog detinjstva, mukotrpnog rada i skromnosti koja je bojila svaki njegov dan.
– Bio sam sluga u Krnjevu do svoje tridesete. Deda je govorio da ću biti gazda. Nije mi bilo jasno tada. Znam da me jednom poslao u školu s dva parčeta hleba i šećerom. Ostala deca nosila batake, pržene jaje… a meni ispao i taj šećer. Plakao sam - priča kroz osmeh.
Nakon teških godina i selidbi iz Smedereva u Godomin, pa nazad, porodica Ignjatović konačno podiže kuću. Deda, veliki hrišćanin, prvi posleratni donator crkve u Krnjevu, bio je stub porodice, a njegova upornost očigledno se prenela i na unuka.
– Nećete verovati svake godine na Srpsku novu godinu poklanjam zlatnik prvorođenom detetu u Smederevu – kaže Zoran, danas jedan od najpoznatijih lokalnih preduzetnika.
(Telegraf Biznis/RINA)