"Živeo sam od 1 evra dnevno": Hrvat sa slike otišao u Irsku, postao beskućnik pa OVAKO preokrenuo sve

Alen Bobinac, mladić sa malog hrvatskogostrva, dokaz je da život može da se promeni za 180 stepeni. Sa samo koferom i šatorom, bez novca i krova nad glavom, 2015. godine stigao je u Dablin. Danas, Alen nosi dve master diplome i prestižnu nagradu gradonačelnika za svoj humanitarni rad sa beskućnicima. Njegov put od spavanja u parku do vođenja Lighthouse kafića za ljude sa ulice, priča je o upornosti, nadi i snazi zajedništva

Njegova priča počinje sa jednostavnom željom da pobegne iz teške porodične situacije i da sebi i svom bratu obezbedi bolji život. Sa malom ušteđevinom, jedva dovoljnom za jednu avionsku kartu, odlučeno je da upravo on prvi ode u Irsku i pokuša da pronađe posao.

Teme za vas

Prvih nekoliko nedelja proveo je spavajući na otvorenom u St. Stephen's Green parku, hraneći se konzervama pasulja i graška koje je kupovao za nešto više od jednog evra dnevno.

- Nisam imao plan. Samo sam znao da moram da uspem, priča Alen za Ajriš Tajms.

Prekretnica dolazi kada otkriva lokalne službe pomoći beskućnicima i tzv "soup run", zahvaljujući kojima više nije morao da gladuje.

- Tada sam znao da više ne moram da gladujem - kaže Alen.

Prvi posao

Prvi posao mu je bio branje voća, za šta je dobio 50 evra, koje je odmah iskoristio da dovede svog brata iz Hrvatske. Potom je počeo da radi kao pomoćni radnik u kuhinji, a i dalje je spavao na ulici.

Tek posle godinu dana na ulici, dobija priliku da uz pomoć humanitarne organizacije Tiglin pređe u tranzicioni smeštaj - stan namenjen onima koji rade na svom obrazovanju i zaposlenju.

- Od spavanja na ulici do upisa na fakultet prošlo je samo sedam dana - priseća se Alen životnog preokreta.

Danas je diplomirao na dva master programa: studije o deci, mladima i porodici, kao i međunarodne odnose.

Njegov humanitarni rad, pre svega kao menadžera beskućničkog kafića Lighthouse u Dublinu, donosi mu nagradu gradonačelnika Dablina, zajedno sa bratom. U Lighthouse-u je pokrenuo brojne događaje — od svirki uživo i tematskih dana poput „Afričkog dana“ do berzi odeće, sa ciljem da privuče ljude sa ulice i pomogne im da naprave prvi korak ka boljem životu.

Za njega, Irska je zemlja prilika i solidarnosti.

- Od prvog dana sam imao osećaj da je ovde sve moguće, da su ljudi topli i da zajednica funkcioniše kao jedno veliko pleme - kaže.

Beskućništvo, dodaje, nikada nije video kao poraz, već kao deo svog puta ka uspehu.

Danas, dok Irska beleži rekordne brojke beskućnika, on svakodnevno podseća na to da čak i u najtežim uslovima postoji izlaz, ako imate volju, podršku i priliku.

(Telegraf Biznis)