Istražili smo: Koliko vam je tačno novca potrebno da biste iznajmili jahtu u Grčkoj?
Prema podacima Nacionalne Grčke Turističke Organizacije preko milion Srba godišnje letuje u ovoj zemlji. Međutim, čak 90 naših turista letuje konvencionalno – u hotelima ili apartmanima. Jedan vid turizma je pak, malo poznat u Srbiji – jahting.
Doduše, ovaj vid turizma definitivno nije za svačiji džep, ali ono što nas je pri poseti regiji Atike, odnosno Pireju zanimalo jeste da li ima Srba među turistima koji iznajmljuju jahte i krstare predivnim grčkim morima?
Posetili smo East Med Yacht Show koji se održao prošle nedelje u marini Zeas u Pireju. Desetine luksuznih jahti poređanih po veličinama i kapacitetima ljuljuškale su se u drugoj najvećoj luci Pireja koja može da ugosti jahte dugačke do 80 metara. I zamislite - sve su dostpune za iznajmljivanje!
Ugostili su nas na jednoj omanjoj M/Y Alandini, koja je dugačka "samo" 27 metara. Četrdesetdvogodišnji kapetan klase A Nikolaos Teodoropulos otkrio je za "Telegraf" koliko vam je tačno novca potrebno kako biste iznajmili jednu jahtu.
- Sedam dana košta 29 hiljada evra u sezoni, a na to treba dodati i PDV koji iznosi 12 odsto plus gorivo i hranu, objasnio nam je Teodoropulos dodajući da je petrolej najskuplji zbog čega sedam dana sa uglavnom svim troškovima može izaći i do 50 hiljada evra - Sa putnicima su u svakom trenutku četiri člana posade, kapetan, šef kuhinje, domaćica i mornar.
Naivno smo ga upitali da li putnici dele trošak između sebe, na šta nam se iskreno nasmejao.
- Ne, uvek jedan plaća i vodi porodicu ili društvo.
Jedan savet je zlata vredan, pa ako iznajmljujete jahtu ili jedrilicu nikako nemojte ići ka popularnim Kikladskim ostrvima. Na Mikonosu je, na primer, najveća gužva za pristajanje. Osim toga, vremenski uslovi u Kikladima su često takvi da jahte retko i mogu da priđu luci zbog čega se putnici iskrcavaju van obale.
- Prošlog leta smo imali par koji je slavio dvadesetogodišnjicu braka, pa su pošto-poto želeli da idu na Santorini, ali zbog jakih vetrova to je bilo nemoguće. Umesto toga smo ih vodili u Saronski zaliv gde su posetili Speces, Hidru, Nafplio i oduševili se!
Jahta Alandini svakako nije za svačiji džep, ali jedrilica Arktos možda i jeste. Razgovarali smo sa Panagosom Lemosom vlasnikom ove jedrilice koja košta od 5,500 evra po nedelji i takođe ima 11 ležajeva za spavanje, dok 41 osoba može posetiti brod preko dana uz sedam članova posade. U pitanju je tip broda "karavoskaro", jedan od tri tradicionalna grčka tipa broda koji može dostići 40 do 50 metara.
- Brod je izgrađen 2002. u Grčkoj. Mogu se koristi jedra, ali baš kada je jako vetrovito jer je sama jedrilica teška 250 tona, rekao je Panagos Lemos za "Telegraf".
Najviše turista koji iznajmljuju plovila dolazi iz Brazila, Italije, Francuske, Nemačke, pa i same Grčke, a do sada nisu imali nikoga iz Srbije.
- Svi bi da idu na Mikonos i Santorini. S obzirom na to da je tamo nemoguće dobiti mesto u marini, mi imamo naš 'štek' gde ništa ne plaćamo.
Adonis Steljatos, predsednik Grčke asocijacije profesionalnih jahtaša (Hellenic Professional Yacht Owners Association) objasnio nam je da jahta mora imati grčku zastavu kako bi mogla da se iznajmljuje. Asocijacija u kojoj je on predsednik broji čak 5,000 članova, odnosno vlasnika jahti.
- Upravni odbor čini devetoro ljudi, a cilj nam je da sačuvamo vlasnike jahti od problema i kreiramo zakone za komercijalne jahte za koje mislimo da su odlični i za podsticanje turizma, rekao je u izjavi za "Telegraf".
Stoga ako ste vlasnik jahte u Grčkoj i osim poreza na veličinu jahte, PDV i dodatne takse, plaćate članarinu u ovoj asocijaciji, a zauzvrat dobijate obezbeđivanje jahte.
- Skupo je imati jahtu, ali pošto je Grčka jedna velika zemlja lako možete da zaradite od te iste jahte. Grčka je zemlja sa preko tri hiljade ostrva i 16 hiljada kilometara obale zbog čega je jedinstvena. Kultura, istorija, gastronomija, mnogo ostrva i savršeni klimatski uslovi nam daju sve predispozicije da budemo uspešni u turizmu.
Kriza za koju Grci znaju tačno i kad je počela - u septembru 2008. godine nepovoljno je uticala na vlasnike jahti, a zbog dugova Evropskoj Uniji, MMF-u i Svetskoj banci nema stanovnika koji je nije osetio.
- Polako pokušavamo da dođemo k sebi, ali još uvek nije ništa bolje. Tek za tri, četiri godine možemo da vidimo napredak, a potpuni oporavak za 10! Nedavno su nam nametnuli još jednu taksu za krstarenja zbog koje se malo povećao PDV, ali i drugi porezi koje plaćamo.
Ali, kada je turizam u pitanju nema krize!
- Turizam je za nas tema od nacionalnog značaja. Nas Grke ne zanima ko je na vlasti sve dok taj neko pomaže turizam i čini da budemo jedna prijateljski nastrojena i sigurna zemlja, zaključio je Steljatos u razgovoru za "Telegraf".
(Tara Tomović/Telegraf.rs)