Podrumi iz filma Parazit su stvarni: Izgrađeni su kao bunkeri i život u njima nije uvek bio legalan

Južnokorejski film "Parazit" nagađen je nagradom Oskar za najbolji film. Uz to, dobio je još nekoliko zlatnih statua, a ušao je u istoriju kao prvi film iz ove zemlje koji je nagrađen na ovom prestižnom takmičenju. Telegraf Biznis je nedavno pisao o čuvenim stanovima u Seulu koji su važan deo samog filma. Nalaze se u podrumima zgrada i veoma su pristupačni zbog cena, a imaju i zanimljivu istoriju. Podsetimo se tog teksta

Južnokorejsko ostvarenje koje je oduševilo i publiku u Srbiji govori o siromašnoj porodici koja živi u malom, tamnom, suterenu i jednoj bogatoj koja živi u glamuroznoj vili u Seulu. Ipak, dok "Parazit" govori o fikciji, deo o apartmanima nije izmišljen.

Naime, ovi apartmani se zovu bandžija i hiljade ljudi u prestonici Južne Koreje žive upravo u ovakva četiri zida.

Teme za vas

BBC piše da u ovakvim stanovima svetlosti praktično nema. Do ovih suterena stiže toliko malo svetla da čak ni male biljke ne mogu da ostanu u životu.

Ljudi gvire kroz prozor

Položaj ovih stanova je toliko nezgodan da se neretko događa da drugi ljudi gvire kroz prozor komšija. Tinejdžeri obično tu stanu da zapale cigaretu, a neretko se dešava i da pljunu.

U jednom takvom apartmanu živi Oh ki-čeol. Tokom leta on trpi nepodnošljivu važost i bori se sa brzo rastućom plesni.

Mala kupatila nemaju umivaonik i nalaze se oko pola metra uzdignuta od poda. Plafon je toliko nisko, da ovaj mladić mora da stoji raširenih nogu kako ne bi razbio glavu.

- Kada sam se uselio, imao sam modrice od udaranja nogu u stub i ogrebotine od udaranja ruku o betonske zidove - kaže Oh (31), koji radi u logistici.

Sada se, kako kaže, navikao.

Ostvarenje čuvenog režisera Bong Džon-Hoa je iskrivljena priča o nemaštini i nedostacima.

Ekstremna razlika između dve porodice, imućnih Parkova i siromašnih Kima, prikazana je kroz njihove dve kuće. Jedna blistava vila na brdima iznad Seula i druga - prljavi podrum.

U stvarnom životu Seula, ti "prljavi podrumi" su mesta gde živi na hiljade mladih, dok neporestano rade i nadaju se boljoj budućnosti.

Istorija

Te "bandžije" nisu samo deo arhitekture Seula, one su proizvod istorije. Ovi maleni prostori zapravo imaju svoje korene u decenijama unazad i dolaze sve do sukoba između Severne i Južne Koreje.

Severnokorejski komandosi su 1968. upali u Seul tokom pokušaja atentata na predsednika Južne Koreje Parka Čunga Hija.

Napad je sprečen, ali napetost između dve Koreje se pojačala. Iste godine, Severna Koreja je takođe napala i zarobila špijunski brod američke mornarice, USS Pueblo.

Naoružani severnokorejski agenti upali su u Južnu Koreju i bilo je više terorističkih incidenata.

U strahu od eskalacije 1970. vlada Južne Koreje je ažurirala svoje građevinske pravilnike, zahtevajući da sve novoizgrađene stambene zgrade imaju podrume koji bi služili kao bunkeri u slučaju vanredne situacije u državi.

U početku je iznamljivanje takvih prostora bilo nezakonito. Ali tokom stambene krize osamdesetih, s nedostatkom prostora u malom gradu, vlada je bila primorana da legalizuje ove podzemne prostore za život.

Tokom 2018. godine, UN su primetile da, iako ima 11. ekonomiju na svetu, nedostatak pristupačnog stanovanja Južnoj Koreji predstavlja značajnu prepreku, naročito za mlade i siromašne ljude.

Ovi sutereni postali su pristupačan odgovor na brzo rastuće cene stanova. Mesečne najamnine su oko 453 dolara, a prosečne mesečne zarade za ljude u dvadesetim su oko 1.679 dolara.

Ipak, neki stanovnici se bore da prevaziđu socijalnu stigmu, ali ne svi.

- Generalno sam ok kada je reč o mom stanu. Biram ovo mesto kako bih uštedeo novac i štedim dosta, ali primetio sam da ljudi ne mogu da prestanu da me žale. U Koreji, ljudi misle da je važno posedovati lep automobil i kuću. Mislim da bandžije simbolizuju siromaštvo. Možda me zato definiše ono gde živim - rekao je Oh.

(Telegraf Biznis)