Najskuplja kuća u Užičkoj ulici koštala 4,5 miliona €: A na ovoj lokaciji prodat je najskuplji stan

Užička ulica je decenijama simbol moći, bogatstva i uticaja, kažu iz Republičkog geodetskog zavoda

Najskuplja nekretnina u Srbiji, prodata u prošloj godini, bila je kuća na Dedinju u Užičkoj ulici za koju je novi vlasnik platio 4.500.000 evra, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.

Teme za vas

- Ova ulica, koja decenijama važi za simbol moći, bogatstva i uticaja, očigledno i dalje predstavlja jednu od najatraktivnijih lokacija u Beogradu - objašnjavaju u RGZ.

Uz Dedinje, navode nadležni, kao tradicionalno atraktivna lokacija, u Srbiji se od početka njegove izgradnje nametnuo i "Beograd na vodi". Na ovoj lokaciji prodat je najskuplji stan u Srbiji čija je vrednosti bila 1.319.888 evra, a kvadrat tog stana plaćen je 8.683 evra.

Mada novogradnja nudi svoje prednosti, centar glavnog grada, kažu, oko Trga Republike i Knez Mihailove ulice, ipak drži visoke cene, pa je tako, iako starogradnja, na Obilićevom vencu kupljen stan po ceni od preko 6.000 evra za metar kvadratni.

Kada je reč o načinu plaćanja pri kupovini stanova u Srbiji, interesantno je da se u oko 70 odsto slučajeva kupuje za keš, dok su samo 30 procenata kreditni kupci.

Međutim, nisu samo kuće i stanovi na visokoj ceni, u Srbiji je veoma traženo i dobro poljoprivredno zemljište. Najveća površina u prometu poljoprivrednog zemljišta, nešto više od 559 hektara, plaćena je 4.800.000 evra na teritoriji opštine Novi Bečej.

Na tržištu nepokretnosti, u Srbiji u 2019. godini, prometovano je više od 100.000 nepokretnosti. Podaci pokazuju da je prošle godine došlo do rasta prodaje nepokretnosti u novogradnji za 16 odsto i neznatnog smanjenja broja kupoprodaja u starogradnji od oko 2 procenta u odnosu na 2018.

Ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u 2019. godini bila je oko 4,1 milijarde evra i povećana je za 12 odsto u odnosu na 2018., upravo zbog povećanja prodaje u novogradnji, kažu nadležni.

Najviše novca je učestvovalo na tržištu nepokretnosti u Beogradu, zatim slede Novi Sad, Niš, Subotica, Kragujevac, Pančevo, Zrenjanin i Novi Pazar.

Posmatrano po regionima, najveći broj kupoprodaja registrovan je na teritoriji Vojvodine (35 odsto), zatim na teritoriji Grada Beograda (26 procenata), teritoriji Šumadije i zapadne Srbije (24 odsto) i teritoriji Južne i Istočne Srbije, od 15 procenata.

(Telegraf Biznis/Tanjug)