Umalo da izgubimo nacionalno blago, značaja Belog dvora: Restitucija zaobišla objekat star dva veka

Iako nigde nije bio upisan, niti evidentiran kao potencijalno blago, nepravda je ispravljena i sačuvan je simbol vojvođanske ravnice. Ubuduće će o njemu voditi računa Srbija

Čuveni mlin Suvača neće biti predmet vraćanja i ostaje u vlasništvu države, potvrđeno je za naš portal.

Mlin je proglašen od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, što je najviši status i to je jedan od objekata koji neće biti vraćen. Da bi vam bilo jasnije koliki je njegov značaj, možete da ga poredite sa Belim dvorom, ne po samoj vrednosti objekta, već važnosti po naše nasleđe.

Interesantno je da do ovog zaključka, mogli bismo reći, došlo slučajno.

Naime, niko u samom postupku nije pomenuo niti istakao o kakvom objektu se radi. U Agenciji za restituciju su samoinicijativno, posle pregleda dokumenata i fotografija, shvatili da objekat može biti sačuvan.

Da je pred njima, pravo istorijsko blago.

- To je jedan tradicionalni mlin, na konjski pogon. Interesantno je da nigde, ni u jednom evidenciji nepokretnosti nije postajao, nije bio upisan. Intuitivno smo proveravali, u utvrdili da je Suvački mlin još ranije bio stavljen na taj spisak, a onda smo utvrdili da je objekat od izuzetnog kulturnog značaja i kao takav neće biti vraćen - objašnjava nam direktor Agencije za restituciju Stahinja Sekulić.

Sudbina mlina podseća i na onu Belog Dvora, i jedan je od primera značajnih objekata za društvo o kojima će ubuduće država voditi računa. Tako sada, što se tiče mlina, sve radove kontrolisaće upravo ona. Ovo bi moglo da bude podstreh razvoju lokalne samouprave, turzima, ali i zapošljavanja novih ljudi. Da ne govorimo da jedan ovakav objekat diže i cenu nepokretnosti koji se nalaze u njegovoj blizini, kako kuća, tako i placeva.

Sam njegov položaj odlična je prilika za dalji razvoj lokalne infrastrukture.

Istorija duga 121 godinu

Suvača je sagrađena 1899. godine u Kikindi, iako drveni mehanizam potiče iz Padeja.

Mlin je jedan od repernih objekata identiteta Kikinde. Na suvi je pogon, koji je za mlevenje žitarica koristio konje kao pokretačku snagu. Kikindska suvača, jedna je od tri preostale u ovom delu Evrope.

Završena je restauracija i konzervacija drvenog mehanizma na starom mlinu. Ukupna vrednost projekta je oko 514.000 evra, od čega je najviše utrošeno na restauracije, konzervacije, sanacije mlinova i vetrenjača i izgradnju novih objekata.

U obliku je piramide i pokrivena je biber crepom. Visina mlina u centru piramide je 8,55 metara. Odvajkada je na istoj adresi, na uglu Nemanjine i Moravske ulice.

Porodica Krimer držala je suvaču sve do 1945. godine. Potom je država nacionalizuje, da bi odmah prestala sa radom, pa ju je onda zvanično oduzela 1951. godine. Potom, pravo korišćenja pripada nekadašnjem društvenom preduzeću “Kikindski mlin”, koje je to pravo zadržalo i nakon što je pre nešto više od deceniju, u završnoj fazi privatizacije, postalo radni pogon hrvatske kompanije "Agrokor".

Lična karta mlina Suvača

Izgrađena: 1899. godine

U vlasništvu lokalnih zadrugara: Do Drugog svetskog rata

Porodični mlin: do 1945 (predata početkom rata)

Nacionalizovana pa prestala s radom: Iste godine

"Napušten": U njemu do sedamdesetih živi porodica koja ga održava

Privatizovan: Pre više od deset godina

Rekonstruisan: 2019. godine

Jedan je od preostala tri u Evropi.

(V. Bjelić)