Građevinski bum: Raste tražnja za dozvolama, dronovi postaju praksa, srpske plate od 1.000 evra

Ovaj sektor jeste nailazio na izazove tokom 2020, ali je uspeo da izvuče maksimum iz krize. Ima još prostora za oporavak i napredovanje, a ovo su trendovi koji će obeležiti 2021. godinu

Lepo vreme, karantinske mere, tražnja za novim kućama i apartmanima, sve to je podstaklo građevinski sektor da se tokom 2020. razvija "po planu", čak i bolje od očekivanog.

Teme za vas

Lanci snabdevanja su se vratili u normalu još sredinom prošle godine, i materijala i ideja nije manjkalo. Bilo je posla i za građevince i za arhitekte. Nije da u ovom sektoru uopšte nije bilo zastoja, ali budući da se mahom (g)radi na otvorenom - nije bilo otkaza i poteškoća kao u fabrikama.

Ono na šta stručnjaci sada "upozoravaju" jeste bum nakon pandemije. I to bi moglo da se ogleda u više smerova: rast tražnje za vikendicama i stanovima (zgradama) na planini/u banji, zatim, kompanije imaju plan da redizajniraju svoje poslovne prostore - tako da budu manji, praktičniji.

Budući da je rad na daljinu na izvestan način i "razmazio" zaposlene, firme širom sveta već razmišljaju kako da ih motivišu kada dođe vreme za povratak na radno mesto. Razmišljaju u pravcu formiranja teretana, kafića i sličnih zanimacija unutar firme, tako da radnici imaju želju da napuste svoj dom, svoju zonu komfora.

Građevinske firme su imale posla tokom korona krize u ovom domenu - bilo je potrebno graditi nove bolnice, zdravstvene centre, možda čak i hotele za izolaciju i tome slično. Zanimljivo je da je kod nas, prema podacima APR-a, tokom 2020. prikupljeno ukupno 122.364 zahteva za izdavanje raznih dozvola i potvrda.

To je za 6,68 odsto više nego prethodne godine, a kada je reč o građevinskim dozvolama, prema podacima iz Centralne evidencije objedinjenih procedura, od ukupnog broja podnetih zahteva - čak 27.214 se odnosilo na njih. To je rast od 2,89 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Šta će se promeniti?

S nestrpljenjem očekujemo veće oslanjanje na tehnologiju, daljinske sisteme, automatizaciju i prefabrikaciju, jer se to ispostavilo kao siguran put do uspeha. Građevinske firme će ubuduće poslovati praktičnije, a kako je to industrija koja se neprekidno razvija - profitiraće i poslodavci i radnici.

Tokom 2019/20. u SAD su građevinski radnici imali godišnju medijalnu platu od 36.860 dolara, dok je 25% najboljih iz struke zaradilo 49.160 dolara za 12 meseci. Ono što je prednost ove profesije je što vam treba samo znanje iz struke, trud i iskustvo - a onda možete da radite gde god želite, pod uslovom da prevaziđete birokratiju.

Nemačka gradilišta su puna naših ljudi, kao i gastarbajtera iz regiona. Traže se tesari, armirači, električari, betonopolagači, ali i nekvalifikovani građevinski radnici. Isti profil kandidata traži se i u Beogradu, a plata ide od 300 do čak 1.000 evra. 

Fasaderi, limari, zidari, tesari, pomoćni i radnici za rad na građevinskim mašinama mogu da računaju na sigurnih 60.000 dinara, a zarada ide do 120.000 dinara, ali uz određene uslove. Često je to rad van kuće, uz jedan slobodan dan, radno vreme u trajanju od 10 sati, ali su hrana i smeštaj obezbeđeni.

Nisu samo planine "okovane" betonom

Promene u ruralnim sredinama nam najpre "upadaju u oči" jer tamo ne očekujemo da vidimo oblakodere, "načičkane" zgrade, butike, restorane na svakom ćošku itd. S druge strane, slabo primećujemo koliko se menja infrastruktura naših gradova, i ne samo u Srbiji, već širom sveta.

I dalje raste potreba za novim šoping molovima, zgradama, objektima raznih namena, garažama, poslovnim centrima. Pre 50 godina Novi Beograd je bio "pustinja" bez drveća i visokih zgrada, a sada je srpsko stecište biznisa i kancelarija. Sve najveće firme tamo grade svoje filijale.

Prema istraživanju kompanije McKinsey&Company, posledice kovida-19 nateraće građevinsku industriju da brzo usvoji nove prakse, kako bi išla u korak sa povećanom potražnjom, u kombinaciji sa novim propisima.

Niske kamatne stope, zajedno sa povećanom likvidnošću koja se vraća na tržište, rezultiraće većim brojem projekata i obnova. Za početak, građevinski izvođači treba da prate stopu zaraze u odabranim oblastima, kako bi se pripremili za mogući skok u projektima.

Ali, ovi zahtevi ne dolaze bez izazova, od kojih je najistaknutiji neizbežni poremećaj u lancu snabdevanja, izazvan smanjenim uvozom i organizacionim prekidima, koji su mogući u svakom momentu. Promene će biti najočiglednije u zemljama koje i dalje imaju "zategnute odnose" sa Kinom, kao što je SAD.

Post-kovid trendovi

Izvesno je da će doći do promena u građevinskom sektoru nakon korona krize, a kako će to tačno izgledati? Očekuje se veći nivo prefabrikacije, porast broja bespilotnih letelica za geodetske preglede i povećanje izgradnje van gradilišta.

Neki radnici više nisu u stanju da dođu do svojih radnih mesta, posebno u žarištima virusa, što utire put za daljinsko snimanje tehnologijom dronova. Ali, neće sve ići u jednostavnom smeru: sigurnosni protokoli će u nekoj meri ometati produktivnost, što primorava firme da "popune" te praznine.

Kompanije koje su uspele da se izvuku iz finansijske krize 2008. godine, prednost su dale diverzifikaciji portfelja, preraspodeli resursa i smanjenju troškova, ulaganjem u nove tehnologije. Da, moguće je i da će neki radnici ostati bez posla - zameniće ih mašine, koje "ne traže platu, odmor ili bolovanje".

Predviđa se, ipak, da će ekonomski nivoi građevine dostići visinu iz 2019. godine - najranije do 2023. godine. Ako želite da idete napred, preporuka je rano ulaganje u nove tehnologije koje će pomoći radnicima na daljinu, povećati produktivnost i ponuditi održivu opciju.

Zasigurno je i da će lanci snabdevanja, budžeti projekata i sigurnosni protokoli morati da se preispitaju.

(Telegraf Biznis/B.Đ.)