Na zaboravljenoj planini padaju cene: Od Beograda je deli samo sat vožnje, kuće već za 15.000 evra

Nekad kopanje rude, danas voće kao biznis na lekovitoj šumadijskoj planini

Za malo više od 60 minuta, ako idete auto-putem, stižete do prelepe šumadijske planine Rudnik. Meštani znaju koliko je ona posebna, preko leta tamo bude i dosta sportista, ali čini se da među našim ljudima nije mnogo popularna.

Teme za vas

Ime je dobila zbog bogatih ruda cinka i olova, a kako je relativno male nadmorske visine, kažu još i da je Rudnik "vazdušna banja" ovog dela Srbije. Sve u svemu, podno i oko planine ima dosta sela, kao i divnih kuća. Od Topole je, na primer, "deli" selo Jarmenovci - poznato po velikom broju beogradskih vikendaša.

Za Šumadiju se interesuju i Vojvođani, željni brda, pa sve češće tu kupuju vikendice. A kad smo kod kuća van Beograda, pomama za njima je nastala naprasno, tokom pandemije prošle godine. Od tada, interesovanje ne prestaje. Negde cene skaču, a negde padaju.

Kuće već od 15.000 evra

Sudeći po aktuelnim oglasima, vlasnici nekretnina na Rudniku spremni su da "spuste" cenu, pa tako kuće koje su koštale 35.000 sada koštaju 25.000 evra. Isto tako, prodata je kuća za oko 15.000 evra, koja ima više od 100 m2 i nalazi se na placu od čak 45 ari.

Ima kuća koje koštaju kao osrednji stan u prestonici, ili čak više, u zavisnosti od lokacije, kvadrature i uređenosti, ali i onih koje se cene za manje od 20.000 evra. Imovine su stare barem 30 do 40 godina, i svakako u njih treba ulagati, ali je u cenu uglavnom uračunat i plac.

Recimo, planina najbliža Beogradu je Avala, i do nje se iz perifernih delova grada oko Rakovice stiže za pola sata i manje, ali su cene tamo drastično skočile, upravo zbog blizine glavnom gradu Srbije. Objekti su veliki (od 120-150 m2 pa naviše), uknjiženi, ali su i cene "paprene": od 100.000 pa do čak 180.000 evra.

Mogu se naći i jeftinije kuće, recimo, za 40.000 evra, ali cena teško ide ispod toga.

Nekad kopanje rude, danas voće kao biznis

Rudnik je u srednjem veku bio centar Srbije, tamo se kopala ruda, živelo se bogato, a predeo je i dan-danas interesantan arheolozima. U 14. i 15. veku ova planina bila je trgovački centar Šumadije, a ceo kraj je očigledno zadržao taj potencijal: Rudnik, Topola i okolna sela proizvode i prodaju izvrsno voće.

Rudnik je, recimo, idealan za gajenje borovnice. Da li ste znali da su prvi, veći domaći zasadi te voćke krenuli baš na Rudniku? Bilo je to pre četiri decenije. Od tada je pomalo zapostavljena zbog aronije, koja se naširoko uzgaja, zbog brojnih lekovitih svojstava.

Ipak, u poslednje vreme borovnica se vraća na velika vrata, i otkupna cena po kilogramu može biti veća nego za aroniju. Podneblje oko Rudnika je idealno za njeno uzgajanje, a jednako dobro uspevaju i ostale vrste voća: od malina, preko jabuka, do šljiva i kajsija.

(Telegraf Biznis)