Za rupu u centru Beograda borili su se decenijama: Otkrivamo šta će biti sa javnim parkom
Mitićeva rupa na Slaviji, dobija drugačiji izgled a to je nametnulo pitanje da li će nestati javni park. Proveravali smo detalje
Za atraktivnu parcelu u srcu grada na Slaviji, investitori se bore decenijama, tačnije od Drugog svetskog rata. Konačno je predstavljen plan koji podrazumeva da će na mestu Mitićeve rupe nići mešoviti gradski centar. Ali nije sve obradovao.
Osim objekata za stanovanje planirana je izgradnja čitaonice, multifunkcionalne sale za odvijanje kulturno-obrazovnih programa, izložbene galerije i kulturno-umetnički centri. Posle ove informacije, nametnula su se pitanja da li će biti potpuno sklonjen park i da li nestaje zelenilo sa tog prostora.
Proveravali smo u kojoj je fazi trenutno plan.
- Plan detaljne regulacije za blok u okviru kojeg se nalazi i Mitićeva rupa je samo nastavak razrešenja urbanističkog plana za ovaj deo grada. Ova parcela je uvek bila građevinska, još od pre Drugog svetskog rata kada je Mitić i započeo izgradnju robne kuće koja je trebalo da bude najveći objekat na Balkanu. Zbog različitih imovinsko-pravnih odnosa, sve do danas ta parcela nije mogla da bude urbanizovana niti završena u urbanističkom smislu - rekao je za Telegraf Biznis Marko Stojčić, glavni gradski urbanista.
Kako nam je objasnio, sada kroz ovaj plan, Grad će da pokuša da reši to urbanističko pitanje.
A ono što je postala glavna tema, pa i peticija, jeste pitanje zelenila:
- Čitava parcela neće moći da bude urbanizovana - objašnjava Stojčić za naš portal. Naime, prema rečima našeg sagovornika, najmanje polovina parcele moraće da bude ostavljena za javni park.
- To je ono što je važno, a kako će to sve izgledati, objekat kao i njegov kapacitet, daće odgovor javni konkurs koji je predviđen za raspisivanje daljim fazama ovog projekta - rekao nam je Stojčić.
Kako je nastala rupa?
Ideje za uređenje ovog prostora u srcu grada počele su da se pojavljuju još pre osam decenija. Tada je veletrgovac Vlada Mitić na Slaviji srušio kafanu "Rudičanin" i iskopao rupu za izgradnju robne kuće. Rat je prekinuo ovu investiciju, država je posle rata imovinu nacionalizovala, ali je ime ostalo.
Od 1946. godine do osamdesetih godina bilo je oko 26 pokušaja da se na ovoj lokaciji nešto ozida. Najviše pažnje svakako je izazvalo polaganje kamena temeljca za veliki poslovni kompleks koji je planirala da gradi Dafina Milanović.
Od toga se ubrzo odustalo, pa je lokacija godinama služila kao mini-deponija i ruglo u srcu grada.
(Telegraf Biznis)