Novi trend u Evropi: Nemaju mesta za stanove, pa vrše prenamenu aerodroma. Grade stotine zgrada

Šveđani na stambenu krizu reaguju prenamenom aerodroma u 30.000 domova

Foto: Shutterstock

U mnogim većim evropskim gradovima cene rastu već decenijma podstaknute kombinacijom niskih kamatnih stopa, manjka zemljišta i gradnje koja ne uspeva da drži korak s potražnjom.

Ukoliko stvari budu tekle kako je švedska vlada zamislila, aerodrom Broma u Stokholmu biće zatvoren, a na tom mestu će nići 30.000 novih stanova, čime bi se ublažio problem nedostatka stambenog prostora i visokih stanarina.

Švedska nije jedina zemlja koja se pokušava da prevaziđe inovativnim rešenjima za probleme nedovoljne ponude stambenog prostora, gomilanja hipotekarnog duga i potencijalne pretnje za privredu.

U bivšoj berlinskoj avio luci Tegel, koja je zatvorena prošle godine, gradske vlasti planiraju da izgrade više od 50.000 stanova. Političari razmatraju i gradnju socijalnih stanova u bivšoj luci Tempelhof u srcu grada.

Nemački problem

Pandemija je teško pogodila evropsku privredu i podstakla poređenje s finansijskom krizom 2008, ali rast cena nekretnina u proteklih godinu dana je ubrzao.

U Berlinu su troškovi najma stana porasli u poslednjih godinu dana za 11 posto.

To je veliki problem za Berlin, gde svega 17,4 posto stanovnika živi u svojoj kući ili stanu. U Nemačkoj u celini otprilike polovina stanovnika živi u unajmljenoj nekretnini pa rast cena najma za njih znači i manji raspoloživi dohodak.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Balon pred pucanjem

U Stokholmu, Luksemburgu, Moskvi i Bratislavi najmovi su rasli po dvocifrenim stopama, a pad je beležila tek manjina gradova, uključujući Madrid.

Švajcarska banka UBS navodi Minhen, Frankfurt, Amsterdam, Pariz i Cirih gradove kojima preti balon za nekretnine.

U četiri od 12 evropskih gradova, uključujući Stokholm, cene su previsoke, prema UBS-ovom globalno. Razumne su samo u Varšavi, Milanu i Madridu.

Više štete nego koristi

Finska banka upozorila je na visok nivo duga domaćinstava, nadovezujući se na upozorenje švedskog Riksbanka i mnogih drugih evropskih institucija, koje ukazuju na pretnju finansijskom sistemu.

Evropska centralna banka priznala je da se u pojedinim delovima evrozone formiraju baloni, ali opovrgava sistemsko precenjivanje nekretnina.

Pozvala je regulatore zemalja članica da reše problem budući da je jedinstvena monetarna politika evrozone, čiji je cilj kontrola inflacije, previše tup alat za rešavanje problema u pojedinim zemljama.

U pandemiji bi lečenje evropskih stambenih boljki podizanjem ključnih kamatnih stopa donelo više štete nego koristi, upozoravaju.

Video: Iran predstavio svoju prvu hotelsku kapsulu: Cena jedne kreće se i od 1.000 evra

(Telegraf Biznis)