Šta kada je kvar u zgradi a nemate pare u fondu? Firma može da naplati od najbogatijeg komšije

Iako je profesionalno upravljanje zgradama u Srbiji stupilo na snagu 2017. godine, čini se da građani i dalje malo znaju šta tačno ulazi u polje delovanja njihovog upravnika zgrade. U razgovoru sa advokatom Aleksandrom Andrejićem dotakli smo se i teme "solidarne odgovornosti stanara", koja je jako važna ako živite u zgradi

Na neka od najčešćih pitanja koja bune građane u vezi sa upravnicima zgrada odgovara advokat Aleksandar Andrejić. Tako smo razgovor sa njim krenuli od samog početka, to jest šta obuhvata posao upravnika zgrade:

- Upravnik zgrade je lice koje je zaduženo za neke uopštene poslove održavanja, da li redovnog ili nekih hitnih intervencija. Sam upravnik može biti izabran na različite načine. On može biti iz redova komšija, profesionalno lice, u tom slučaju se zaključuje ugovor sa tim licem, i prinudni upravnik, ukoliko stanari nisu u datom roku izabrali upravnika.

Ideja upravnika je da se uvede red u same stambene zajednice, tačnije da stanari uvek imaju lice kojem se možete obratiti. Dosta zgrada u početku nije biralo upravnika, već im je postavljen prinudni. Onda su ljudi shvatili da je bolje od prinudnog upravnika, koji ima najmanji interes da brine o zgradi, da odaberu komšiju ili profesionalnog upravnika.

• U slučaju bilo kakvog kvara na zgradi, pucanja vodovodnih cevi, krova, potreba krečenja zgrade, regulisanja zajedničkih prostorija, stanari se obraćaju upravniku?

- U svakom slučaju funkcionisanje stambenih zajednica je sada definisano na način da se sve definiše na Skupštini. Upravnik je samo predsednik te Skupštine, dok sve odluke donose stanari na samoj Skupštini. Ideja zakona je bila da stanari na Skupštini odlučuju. Imaju situacije hitnih opravki, koje se finansiraju iz zajedničkog fonda. U suštini, odluka za sve bi trebalo da bude na stanarima, osim kada je u pitanju neka hitna intervencija.

• Da li bi stanari trebalo da se žale upravniku zgrade i u slučaju nesavesnih i nekulturnih komšija koje ne poštuju kućni red, hodnike koriste kao ostave, prave žurke do kasno...

- U praksi da. Ono što je činjenica je da su svi dužni da poštuju kućni red, i opomena od upravnika bi trebalo da se poštuje. Svako od stanara je odgovoran da poštuje kućni red i da na svoju inicijativu reši neki problem, ali ljudi se obraćaju upravnicima jer imaju neku dozu sigurnosti.

• Šta su stanari u obavezi da plate na mesečnom nivou upravniku zgrade?

- To dosta zavisi do toga koji je upravnik zgrade nadležan. Ukoliko je ugovoren profesionalni upravnik, sa njim se zaključuje ugovor. Ukoliko je prinudni upravnik, to jest neko ko je postavljen od strane lokalne samouprave, izmiruje se neki minimalni iznos koji je propisala lokalna samouprava kao obavezne za svake od stanara. Ukoliko je u pitanju upravnik komšija, među sobom odlučuju koliki su ti nameti za održavanje zgrade, ali on nije plaćen za taj posao.

• Ukoliko dođe do hitne intervencije na zgradi, pri čijoj popravci upravnik zgrade angažuje izvođača radova, ali da u zajedničkom fondu ne postoje sredstva za plaćanje, kako se reguliše taj problem?

-  Ljudi obično ne znaju da kada je donošen Zakon koji se bavi stambenim zajednicima i upravnicima, ideja je bila da se izbegnu situacije da se ne može isplatiti određeno potraživanje od same stambene zgrade ili upravnika ili kako god. Zakon je predvideo solidarnu odgovornost svih stanara, što u konkretnom slučaju znači da ukoliko postoji određeno potraživanje prema stambenoj zajednici, poverilac, neka firma koja je izvodila radove i slično, može celokupan iznos potraživanja naplatiti od bilo kod stanara po svojoj posebnoj diskreciji.

Na primer, ako mu zgrada duguje 1.000 evra, on može od dobrostojećeg stanara naplatiti ceo iznos, po zakonu, ako stambena zajednica njemu ne plati.

(Telegraf Biznis)