Jagma za stanovima je tolika da za periferiju mesečno daju i 400 evra. Da li je to "bačen novac"?
Cene su otišle previsoko, bilo da gledate da kupite nekretninu ili da je iznajmite...
Više nije tajna da su cene vezane za nekretnine skočile drastično od 2020. godine, bilo da kupujete ili iznajmljujete nekretninu. Pritom, verovali ili ne, mali stanovi bolje prolaze i u domenu izdavanja, te uopšte ne koštaju značajno manje u odnosu na veće stambene jedinice.
Sada je već očigledno da su vlasnici nekretnina oglašenih za rentiranje u tome prepoznali izvrstan biznis: sve i da imate stan na obodu grada, danas je moguće da vam njegovo izdavanje bude dobar izvor prihoda.
Evo konkretnog primera: do pre dve ili tri godine, nekretnina na Miljakovcu ili u Kneževcu koja mesečno košta 200 ili 250 evra - važila je za skuplju, a sada je to cenovni prosek. Iako luks stan, od 42 kvadrata (doduše sa dodatnom galerijom), na Miljakovcu se ovih dana oglašava stan po ceni od 420 evra mesečno.
Do 2020. godine to je bilo gotovo nezamislivo, budući da je prosečna cena izdavanja stana iste veličine na Vračaru ili Lionu iznosila upravo toliko, a nekad i manje (300-350 evra). Koliko bi onda koštali sada takvi stanovi na top lokacijama? Minimum 500 do 600 evra.
Naravno, i dalje možete naći dobre stanove po "starim cenama", posebno ako tražite stan preko preporuke, a ne oglasa, ali je definitivno da je tolika jagma za stanovima u Beogradu drastično pogurala cene.
Iznenađuje i da se stanovi na Miljakovcu 3, naselju koje je slabo snabdeveno i povezano sa ostalim delovima grada, trenutno mogu naći cene na nivou od 300 evra. Malo niže su u Kneževcu, mada je i tamo rastuća novogradnja učinila svoje. Prestonica se svakodnevno širi, i upravo to nameće jače cene.
Ono što je nekada bilo krajnja periferija, više to nije, jer "uvek ima dalje".
"Bacamo" li novac?
S druge strane, ima i primera gde dobri stanovi, na top lokacijama, ne mogu biti izdati po "dobroj ceni", jer su neuređeni, skučeni, u suterenu ili čak - imaju "neadekvatno okruženje". Tu se misli na samu zgradu, prostor oko nje, pa i komšije koje nekada svojim ponašanjem "rasteruju" podstanare. Da, i to se dešava.
U tom smislu, periferija možda da nadjača centralne delove grada, jer su se i zahtevi beogradskih porodica i pojedinaca promenili: parkiranje je postalo važna stavka, zatim mirno okruženje, po mogućstvu blizina šume, opremljen stan koji ne zahteva donošenje svog nameštaja itd.
Ipak, ne može se zanemariti činjenica da je centar, posebno kada govorimo o rentiranju, uvek u prednosti: sve vam je blizu, kraj je odlično snabdeven, često vam ne treba prevoz. To nije trend samo kod nas, već i u svetu, a stanari polaze od stava da kad već daju novac - bolje da žive u centru ili nadomak njega.
Takođe, deluje da su i cene u centru prestonice ili na traženom Novom Beogradu - ojačale u odnosu na pre, ali ne takvom brzinom kao što je slučaj s periferijom. Razlog? Teško je naći stanove na top lokacijama, dok sa druge strane, udaljene zone se grade iz dana u dan i popunjavaju istom brzinom. To automatski diktira cene.
(Telegraf Biznis)