Život u 10 kvadrata: I Beograd ima takve stanove, a evo ko ih najčešće kupuje i zbog čega

Jedan metar kvadratni uglavnom se kreće u vrednosti od 1.500 do 2.000 evra, na šta svakako utiče i sama činjenica da se nalaze u centru

Kada kažemo mini stan, kojeg treba razlikovati od pojma "mali stan", verovatno većina pomisli na Aziju, Japan... Da, tamošnje stanovništvo je doista stvorilo kulturu života u osam, 10 ili 12 kvadrata, što je nekim drugim nacijama nepojmljivo.

Međutim, sve više ljudi na planeti, a sve manje prostora i sredstava, podstakli su trend izgradnje i naseljavanja mini stanova i širom sveta, odnosno Evrope. Naša prestonica nije izuzetak: i u Beogradu vlada potražnja upravo za ovakvim tipom nekretnine.

Teme za vas

Poenta stanovanja u mini stanu, koji uglavnom ima do 20-ak kvadrata (sve preko toga možemo smatrati malim stanom/garsonjerom), jeste da vam on pruža sve što vam treba za funkcionalnu svakodnevicu, ali da ima benefite zbog kojih biste odabrali baš njega u moru nekretnina: niža cena kirije (ako iznajmljujete), manji računi, dobra lokacija.

Ono što razlikuje mini stanove od mnogih drugih jeste što su se uglavnom uvek nalaze u srcu grada, a posebno ih imaju svetske metropole, te što u njima pretežno žive samci ili ljudi koji rade maltene po ceo dan. U 10-ak kvadrata, verovali ili ne, moguće je "spakovati" krevet, orman, kuhinju, kupatilo.

U Beogradu ih ima, ali ne mnogo. Možemo reći da ovaj "azijski trend" još uvek nije zavladao kod nas, budući da nemamo takav problem s mnogoljudnošću na relativno malom prostoru. Nekretnine od osam, 10 ili 15 m2 su prilično retki u našem glavnom gradu, dok onih od 20-ak kvadrata još i ima. Ipak, to što ih je malo i što deluje nepraktično, nemojte da vas buni - cena im nije mala.

Jedan metar kvadratni uglavnom se kreće u vrednosti od 1.500 do 2.000 evra, na šta svakako utiče i sama činjenica da se nalaze u centru (užem ili širem). Kupci koji se odlučuju za ovakav tip nekretnine su najpre oni kojima je lokacija presudna.

To gde se stan nalazi je ono što direktno određuje cenu, a u zenitu su Obilićev venac, Knez Mihailova, dorćolske ulice. Ipak, za vlasnike je bitno da znaju da mini nekretnine nisu "roba koju bi svako poželeo", te moraju biti realni prilikom formiranja cene. Bez obzira na lokaciju, treba imati u vidu da u tako malom stanu ne možete dobiti "konkretnu" kuhinju, toalet, dnevnu, spavaću sobu, a kamoli terasu - što sve na globalnom planu obara cenu na tržištu nekretnina.

Mini stanovi su tip nekretnine koji rado iznajmljuju studenti, koji u njima samo prespavaju ili borave dok ne završe studije, ne zaposle se i ne nađu neko bolje stambeno rešenje. Tu je, dakle, reč o iznjamljivanju, a sa druge strane, vlasnici stanova ih i kupuju upravo u te svrhe - radi izdavanja.

Iako kod nas još uvek možete naći pristojne kvadrature (40 do 50 kvadrata) za solidan novac, na mesečnom nivou, u svetu je to veliki problem. Tako je i nastao trend iznajmljivanja mini stanova, koji koštaju dvostruko jeftinije, a rešavaju "posao" zaposlenima u metropolama koje imaju visok standard i paprene cene.

Mini stanovi nisu samo simbol Tokija, ima ih u Njujorku, ali i Parizu - u Gradu svetlosti ćete naići na mnoštvo nekretnina od 15-ak kvadrata, pa čak i manje, a cene su prilično visoke. Ipak, svakako manje od "konkretnih" stanova.

(Telegraf Biznis)