Prednosti i mane stare i nove gradnje: Za šta se odlučiti?

Novogradnja, ako se radi adekvatno, podrazumeva ispunjavanje niza standarda, a jedan od njih je sve učestalija ugradnja tzv. pametnih sistema

Foto: Freepik

Večita dilema kod svih koji kupuju nekretninu, posebno ako to čine prvi put: šta se više isplati, da li je novogradnja lošija od zgrada iz 1970/80. godina, kako da me ne prevare, na šta da obratim pažnju.

Sve to su pitanja koja kupci postavljaju, kako sebi, tako i agentima, stručnjacima iz okoline.

Danas naročito, u moru stanova u Beogradu, kada potražnja uveliko premašuje ponudu, cene skaču, materijal i usluge majstora i izvođača radova poskupljuju, a starih stanova nam manjka - ovo pitanje dobija još više na važnosti.

Pre svega, zabluda je da su novi stanovi automatski lošiji, jer nije svaka novogradnja ista. Možda je najbolje da birate takve stanove u novoizgrađenim kompleksima, iza kojih stoji jedan investitor, ili više njih, ali da se zna poreklo te imovine, način gradnje, specifikacije itd.

Istovremeno, nije ni svaka starogradnja idealna, mada na "toj strani" ima manje falinki. Pre svega, jer se radilo planski, prema urbanističkim planovima, i radovi su trajali duže - zbog slabije potražnje u odnosu na danas.

Novogradnja, ako se radi adekvatno, podrazumeva ispunjavanje niza standarda, a jedan od njih je sve učestalija ugradnja tzv. pametnih sistema, što naposletku podiže i cenu nekretnine. Takođe, veća je šansa da novoizgrađene zgrade imaju lift - tačnije, malo koja nema, što se ne može reći za starogradnju.

Pre nego kupite stan u staroj zgradi, savet je da angažujete majstora koji će ispitati stanje, izolaciju, struju, vodu. Kod novogradnje, uglavnom nema tih problema i dodatnih troškova: nove zgrade imaju kvalitetnu hidro, termo i zvučnu izolaciju, i energetski pasoš, što znači da štede utrošak energije.

S druge strane, ima i onih ulagača koji ne poštuju ove standarde, pa nude niže cene kvadrata. Takođe, istovremeno i prednost i mana novoizgrađenih objekata je što su van centra, u udaljenijim zonama: uglavnom imate mesta za šetnju, parking van zone, ali računajte na duže putovanje do centra grada.

Foto: Shutterstock

Porez često odigra bitnu ulogu

Na strani starih zgrada je to što imaju deblje zidove, uglavnom su rađene od prirodnih i izvornih materijala, ali imajte u vidu da nemaju izolacionu fasadu. Salonci u Beogradu, recimo, pravi su primer izvrsnih starih  stanova, čiji debeli zidovi garantuju i uštedu tokom grejne sezone.

Ipak, takvi stanovi su locirani u užem/širem centru, i prati ih visoka cena. Osim toga, zgrade u kojima se nalaze često nemaju lift. Danas je negde moguća ugradnja lifta, što je dobra opcija ako se stanari dogovore oko finansiranja, jer će i sama nekretnina sutra na tržištu vredeti - više.

Svakako, ono što je mana, kako za koga, ali jeste - činjenica da je neko ili dosta njih pre živelo u tom stanu, odnosno da mu treba renoviranje, a to takođe košta. Ako je prethodni vlasnik već sredio stan, pre oglašavanja, onda je i cena automatski veća.

Kada je reč o samoj kupovini, novcu i PDV-u, kada kupujete stan u novogradnji, situacija je najčešće takva da investitor u cenu stana već uračunao PDV koji je prethodno platio: dakle, nakon kupovine, vi samo pokrećete postupak za povraćaj poreza, odnosno refundacije 10%. Ovo se odnosi na one koji prvi put stiču nekretninu na svoje ime.

S druge strane, oni koji prvi put stiču nekretninu, a kupuju stari stan - takođe imaju poresku olakšicu, međutim... Obveznici su poreza na prenos apsolutnih prava (2,5% vrednosti stana), odnosno iznosa iz kupoprodajnog ugovora. Naš zakon kaže da ovaj porez plaća prodavac, ali je u praksi tako da ovaj trošak gotovo uvek snosi kupac.

Pišite nam kakva su vaša iskustva.

Video: Platiš 1000 evra pa doručkuješ u đakuziju sa pogledom na Alpe, a dezert jedeš u društvu lama

(Telegraf Biznis)