Četiri grada iz regiona "beže" i Beogradu po cenama: Polovina stanova kupljena za keš

Hrvatska prestonica, Zagreb, nije u fokusu

Poslednji izveštaj Ministarstva prostornog uređenja, gradnje i državne imovine, kao i Ekonomskog instituta Zagreb o prometu nekretninama u Hrvatskoj, otkriva neke neobične podatke.

Za početak, promet nekretninama je lani iznosio 60 milijardi kuna – ili 20 milijardi više nego 2020. Takođe, broj kupoprodaja je bio veći za 30 posto.

Teme za vas

Najveću cenu po metru kvadratnom – više od 2.000 evra – ostvarili su prodavci u Dubrovniku, Rovinju, Splitu i Opatiji, dok je u Zagrebu prosečna cena bila 1.600 evra po m2.

Posebno je zanimljivo, piše Poslovni dnevnik, da je gotovo polovina nekretnina kupljena kešom. Kad se govori o mogućnosti kupovine nekretnine, najmanje ih mogu priuštiti stanovnici priobalja.

Pre nekoliko dana, ove podatke je komentarisao i ekonomski analitičar Luka Brkić sa Univerziteta Libertas, koji je rekao da ljudi, pogotovo u nemirnim, nesigurnim vremenima, pokušavaju da sa svojom imovinom pobegnu u sigurnije luke – a jedna od njih su definitivno nekretnine.

Brkić je rekao i da APN-ovi krediti dodatno stimulišu potražnju za stanovima, pa onda i rast cena.

- Moguće je ići i u malo spekulativnije vode i reći da veliki deo, koji se kupuje gotovinom, ima i spekulativne karakteristike i atribute, odnosno da je reč o nekom postotku pranja novca - kaže hrvatski analitičar i dodaje:

"Procene nekih domaćih i međunarodnih istraživanja pokazuju da bi siva ekonomija u Hrvatskoj mogla biti nešto manje od 30 posto BDP-a. To je ogroman novac koji ne završi u poreskom sistemu".

- To je nešto što definitivno predstavlja problem. Je li to sad trećina ili ne – ali definitivno je previsoko - upozorio je Luka Brkić.

(Telegraf Biznis)