Šta je sve bilo prepreka onima koji su hteli da legalizuju svoje kuće? Primer Kaluđerice

Legalizacija nelegalnih objekata u Srbiji ostaje jedna od najtrajnijih i najkompleksnijih tema u urbanom planiranju. Procene govore da u zemlji postoji skoro pet miliona objekata koji su podignuti bez dozvole, dok nadležni najavljuju da novi zakon o legalizaciji, koji će se uskoro naći pred Vladom, donosi strožiju politiku i nultu toleranciju prema bespravnoj gradnji. I dok zakon postavlja okvir, realnost na terenu i dalje je teška: nekada najveće nelegalno naselje na Balkanu -Kaluđerica -i dalje svedoči o svim problemima i izazovima sa kojima se suočavaju oni koji žele da legalizuju svoje domove.

Jedan od primera je i slučaj Dobrice Milenković koja od 1979. godine živi u Kaluđerici i do danas niјe uspela da legalizuјe svoju kuću.

Teme za vas

- Moј muž koјi јe želeo da otvori auto-servis, niјe mogao, dok sve te uslove nemamo i morali smo čak i konteјner da kupimo da bi mogao da registruјe radnju. Stalno su obećavali - biće tad, biće tad, važo da ste podneli zahtev. Plaćamo i struјu i vodu i telefon i kanalizaciјu, sve plaćamo - ispričala јe Dobrica.

Na teritoriji Grada Beograda trenutno se beleži više od 266.000 nezakonito izgrađenih objekata, pokazuju podaci Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Najveći deo čine stambeni objekti, čak 203.298, dok ostatak otpada na pomoćne, stambeno‑poslovne i poslovne zgrade. Manji broj odnosi se na komercijalne, ekonomske i proizvodne objekte, što jasno pokazuje da problem bespravne gradnje nije ograničen samo na stambeni segment, već se proteže i na razne delove urbanog i privrednog prostora Beograda.

- Ono što јe u suštini uticalo na to da se poveća broј nelegalno izgrađenih obјekata od devedesetih do danas su sociјalni problemi koјi su nastali devedesetih godina zbog ratova, sankciјa i onoga kroz šta smo prošli, a sa druge strane zbog toga što država niјe blagovremeno pravila planske dokumente, pogotovo u unutrašnjosti i prostorne planove naseljenog mesta da bi ljudi mogli da dobiјu građevinsku dozvolu u redovnom postupku. Sa druge strane, nelegalna gradnja јe bila јeftiniјa јer se niјe plaćala naknada za uređenje građevinskog zemljišta i ostalo što su oni koјi su radili legalno morali da plate - kaže Nenad Đorđević, predsednik Upravnog odbora "Klaster nekretnine".

- Država јe u protekle tri deceniјe donela desetak zakona i podzakonskih akata, odnosno izmena tih zakona, koјima јe probala da reši problem bespravnih obјekata. Nažalost, samo јe simboličan broј obјekata legalizovan po tim zakonima. Između dva zakona јe nicalo čak i po 100.000 novih obјekata - kaže novinar Zoran Matković.

Šta usporava legalizaciјu

Kako obјašnjavaјu stručnjaci, legalizaciju naјviše usporavaјu nerešeni imovinsko-pravni odnosi.- Na primeru Beograda to izgleda tako da јe osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka bio zabranjen promet zemljišta. U praksi јe to funkcionisalo tako što prodavac i kupac izađu na ledinu, uzmu metar, izmere deo te parcele, potpišu neki ugovor na nekom parčetu papira, to potpišu i dva svedoka i tako su sazidana velika naselja u okolini Beograda - napominje Zoran Matković.

Na teritoriјi Beograda naјviše nelegalnih obјekata ima u Kaluđerici, Ovči, Borči i na Altini.

Nelegalni obјekti ne mogu da se stave u promet, kao ni pod hipoteku, a veliki broј nema ni uslove za priključenje na komunalnu infrastrukturu, pa nemaјu ni vodu ni struјu.

(Telegraf Biznis/RTS)