Slamarice presušile? Evo zašto se Srbi masovno vraćaju stambenim kreditima uprkos paprenim cenama kvadrata

Dugo godina je na srpskom tržištu nekretnina važilo nepisano pravilo da je "keš kralj", a gotovinska plaćanja su dominirala u transakcijama. Međutim, podaci za drugi i treći kvartal 2025. godine ukazuju na veliki preokret. Prema evidenciji Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), tržište se oporavlja, ali glavni motor tog oporavka više nije slamarica, već bankarski zajam.

Udeo kupovine nekretnina iz kredita dostigao je nivoe koji nisu viđeni još od 2018. godine. Stručnjaci ovaj skok pripisuju stabilizaciji kamatnih stopa, ali i neumoljivoj realnosti - cene su ostale toliko visoke da prosečan kupac bez podrške banke više ne može doći do krova nad glavom.

Teme za vas

Cene ne padaju

Nade da će cene kvadrata značajnije pasti raspršile su se sa novim podacima portala 4zida. Tržište je stabilno, ali skupo. U prestonici se prosečna oglašena cena kvadrata nalazi čvrsto iznad 3.300 evra. Novi Sad prati sa prosekom od oko 2.700 evra, dok je u Nišu kvadrat oko 1.900 evra.

Foto: RINA

U ovakvom cenovnom okruženju, gde za prosečan stan treba izdvojiti pravo bogatstvo, stambeni kredit postaje jedini realan izlaz za većinu građana.

Finansijski konsultant i nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka, Vladimir Vasić, ističe za sajt 4zida da povratak kreditima nije iznenađenje.

- Ovaj trend je bio očekivan. Nakon perioda visokih kamatnih stopa tokom 2023. i dela 2024. godine, tržište se postepeno prilagođava novim uslovima, a kupci ponovo počinju da koriste stambene kredite. Državni programi za mlade su svakako dali psihološki i tržišni impuls, jer su vratili fokus na kredit kao osnovni model kupovine prve nekretnine. Međutim, po mom mišljenju, oni nisu jedini razlog rasta - objašnjava Vasić.

On napominje da su rast plata, veća zaposlenost, ali i iscrpljivanje gotovine usled visokih cena ključni faktori.

- Drugim rečima, kredit se polako vraća kao dominantan model kupovine, što je i prirodno za razvijenija tržišta - dodaje finansijski stručnjak.

Zašto nestaju kupci sa gotovinom?

Godinama se spekulisalo o poreklu novca kojim se u Srbiji masovno kupovalo za keš. Ipak, vremena se menjaju, a sa njima i navike.

- Veliki broj keš kupaca nisu bili mit, već realnost srpskog tržišta, ali u specifičnom istorijskom i ekonomskom kontekstu. U Srbiji je dugo postojao nizak nivo finansijske pismenosti, zatim nepoverenje prema bankama iz devedesetih, veliki udeo gotovine i sive ekonomije, ali i kupovina stanova kao čuvanje vrednosti novca. Zbog toga je keš kupovina godinama dominirala, naročito u većim gradovima - kaže Vasić.

Foto: RINA

Danas su mlađe generacije otvorenije prema zaduživanju, a bankarski sektor stabilniji. Podaci portala 4zida pokazuju da se više od četvrtine aktivnih oglasa u Beogradu odnosi na stanove do 150.000 evra - upravo onu kategoriju koja se najčešće "napada" stambenim kreditima.

Približavanje evropskom standardu

Srbija se ovim trendom polako približava standardima Evropske unije, gde je kupovina nekretnine bez kredita retkost. U Nemačkoj, Francuskoj ili Skandinaviji, čak 70 do 90 odsto transakcija ide preko banke.

- Kupovina za keš je u tim zemljama uglavnom rezervisana za investitore ili za stariju populaciju koja menja nekretninu - objašnjava Vasić.

Iako su kamate u Srbiji i dalje više nego u evrozoni (kod nas od 4 do 6 odsto, u EU od 2,5 do 4 odsto), razlika se smanjuje.

- Razlika postoji, ali treba imati u vidu da Srbija nije članica evrozone, da imamo drugačiji nivo rizika i inflacije ali i naše tržište kapitala je pliće. Zato je realno očekivati da kamate kod nas uvek budu nešto više nego u najrazvijenijim državama EU, ali je pozitivan signal što se ta razlika smanjuje - zaključuje Vasić.

(Telegraf Biznis)